Ko sme da pruža dimničarske usluge

Za tri godine evidentirano 3.000 požara zbog nestručnog održavanja dimnjaka

Dimničarska delatnost u Srbiji je potpuno neregulisana s obzirom na to da resorno ministarstvo nije usvojilo pravilnik koji bi propisao ko sme da pruža dimničarske usluge i koje su obaveze građana koji imaju dimnjake i ložišne uređajem, iako je Zakon o komunalnoj delatnosti stupio na snagu još 2011.

To u praksi znači da dimnjake mogu da čiste i firme bez neophodne obuke i opreme, a kako građani i privreda nemaju propisano obavezno čišćenje i angažovanje ovlašćenih dimničarskih firmi, najčešće to rade po principu „uradi sam“. Posledica je nestručno održavanje koje je tokom tri godine dovelo do čak 3.000 požara (60% ukupnog broja) što je za posledicu imalo štetu od dva miliona evra, a troškovi intervencije vatrogasnih službi iznosili su oko 200 miliona dinara.

– Udruženje dimničara Srbije napravilo je predlog pravilnika o dimničarskoj delatnosti. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su ga ocenili kao odličan, ali uvek dobijamo isti odgovor, da ne može da bude donet dok se ne izmeni Zakon o komunalnoj delatnosti – kaže Milan Mihajlović, predsednik Udruženja dimničara Srbije, članice NALED-a.

Kako navodi, pravilnik bi propisao obaveze koje bi morale da ispune ovlašćene dimničarske firme i radnje u pogledu opreme, obuke i poslova čišćenja i održavanja dimnjaka i ložnih uređaja, kao i prava i obaveze građana i privrede u pogledu angažovanja stručnih kompanija.

Mihajlović ističe da građani ne mogu da prepoznaju sve probleme koji mogu da se jave na dimnjaku, a zbog nepostojanja jasnih kriterijuma otvoren je prostor i za osnivanje firmi sa nekompetentnim kadrovima. Poseban problem je to što su škole odavno ukinule smer dimničar tako da se oni mogu obučiti samo unutar dimničarskih firmi.

– Pored prevencije požara i štete, važna uloga dimničara je u smanjenju zagađenja jer merimo nivo emisije štetnih gasova, a takođe možemo da podignemo energetsku efikasnost domaćinstava i pogona i do 10%. Ostvarivanje takvih ušteda je nešto što čini našu delatnost profitabilnom i daje šansu da pomognemo otvaranju novih radnih mesta – ističe Mihajlović i dodaje da u Srbiji ima 1,5 miliona domaćinstava kojima su potrebne njihove usluge.

Kašnjenje sa donošenjem podzakonskih akata predstavlja veliki problem poslovnog okruženja u Srbiji. Prema evidenciji NALED-ovog Barometra propisa, prosečno kašnjenje sa usvajanjem propisa koji bliže uređuju zakone važne za funkcionisanje privrede trenutno je 1.155 dana.

_____________________________________________________________________________