Kraj pomeranja časovnika: Srbija ostaje u zimskom računanju vremena?

Kazaljke na satu će poslednji put biti pomerene 31. marta ili najkasnije 27. oktobra sledeće godine, ukoliko Narodna skupština Srbije usvoji Predlog zakona o usklađivanju vremena s Evropskom unijom, koji je upućen Skupštini na razmatranje.

Prema predlogu Evropske komisije, svaka članica EU bi trebalo da odluči da li će ostati u zimskom ili letnjem računanju vremena. Iz godine u godinu sve više ljudi smatra da je pomeranje kazaljki svakih šest meseci, unapred, pa unazad, više nego uzaludno, a uz to je i opterećujuće za organizam. Ukoliko dođe do novog pravila, osetićemo blagodet i za zdravlje, jer će telo imati manje šokova.

Primarijus opšte prakse dr Biserka Obradović kaže da je ljudima letnje i zimsko računanje vremena najviše uticalo na san.

– Ljudi se priviknu na pomeranje sata, ali je prvih 15 dana do najviše dva meseca period adaptacije, u zavisnosti od osobe do osobe. Ako se usvoji zakon i ako se računanje vremena definiše tako da nema više letnjih i zimskih promena, organizam će trpeti manji stres. Biće naviknut na jedan režim i neće biti neispavanosti zbog tih sat vremena kraćeg sna. Ljude koji poremete životni ritam, nedostatak sna može da ometa i, recimo, utiče im na pad imuniteta – ističe dr Obradović.

Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže da je naše vreme zimsko i da bi kazaljke već u oktobru, kada se budu vratile sat unazad, trebalo ostaviti da miruju.

– Pomeranje kazaljki na satu je kod nas uvedeno na silu pre 35 godina. Po ugledu na Evropu, mi smo rešili da uradimo isto, ali se pokazalo da sve nije imalo nikakvog efekta. Logično je da mi ostanemo u starom zimskom vremenu jer smo nepun sat ispred zapadne Evrope, pošto sunce izlazi ranije. Zbog međunarodnog saobraćaja, treba da se uspostavi jasan dogovor, a da naš region ima jedinstveno računanje vremena kako bi sve bilo funkcionalno – kaže Todorović.

ČINJENICE

– pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970. godine s obrazloženjem da se time „produžava“ dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije, ali i poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim
– letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine
– od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno s Evropskom unijom