Meteorolozi o tome kakvo proleće je pred nama

U narednom periodu očekuju se natprosečne temperature za ovo doba godine kao i opasnost od suše, što je uzrokovano klimatskim promenama i manjkom leda na Severnom polu. Toplotne oscilacije neće značajno uticati na zdravlje ljudi, ali bi meteoropate mogle da osete uobičajene smetnje zbog promena u elektromagnetnom polju Zemlje.

Prema trenutnim prognozama, narednih dana biće toplije vreme, natprosečno za ovaj period godine.

„Poslednjih desetak dana temperature su bile ispod proseka, a narednih pet dana se očekuje temperatura iznad proseka, posebno u nedelju kada bi živa u termometru trebala da skoči za 5-6 stepeni više nego što je uobičajeno u ovom periodu“, kaže dr Vladimir Đurđević.

Period toplog vremena koji je najavljen za narednih pet dana može se završiti već u utorak, kada ćemo ući u svežiju varijantu vremena. Neće biti hladno kao poslenjih 10 dana, ali će biti osetno s obzirom na 22 stepena koja se očekuju u nedelju. Ali nakon toga, kreće uzlazna putanja po pitanju temperatura, kaže naš sagovornik.

„Trenutne prognoze za narednih mesec dana najavljuju da poslednja nedelja marta kao i čitav april trebalo bi da bude po pitanju temperatura iznad proseka. Nije moguće precizno predvideti koliko tačno stepeni će biti u ovom periodu, ali da je to između 20 i 25 stepeni“, poručuje stručnjak.

On prognozira da će u narednih 10 dana biti relativno suvo, bez velikih padavina, ali napominje da to ne znači da neće biti kiše, već i ako bude, biće u količinama ispod proseka.

„Učestalo toplo vreme jeste posledica klimatskih promena. Do toga dolazi jer je planeta u proseku toplija. Postojanje manjka leda na Severnom polu jedan je od uzročnika ovih oscilacija, to omogućava intenzivniji prodor toplog vazduha. Stoga je logično što se u narednom periodu očekuju visoke i neuobičajene temperature za ovo doba godine“, kaže dr Đurđević uz napomenu da ne znači da temperature ne mogu padati i rasti, već da mogu oscilirati.

Profesor Đurđević ističe da je generalno u prethodnom periodu primetan manjak padavina, što vidi kao potencijalnu pretnju koja bi mogla uzrokovati sušu.

„Zanimljivo je da smo u poslednjim nedeljama imali manjak padavina, što je prouzrokovalo „mini sušu“, posebno u severnim krajevima. Ova prognoza dovodi u pitanje da li će doći do veće suše, a s obzirom na trenutna predviđanja, to predstavlja potencijalni problem“, objašnjava on predočavajući da je to možda i veći problem nego natprosečna toplota.

Kada je reč o uticaju temperaturnih oscilacija na zdravlje ljudi, profesor kaže da ne postoje pouzdani podaci koliko to smeta ljudima, niti šta može da se očekuje kao ishod promene vremena iz hladnog u toplo, ali da hroničnim bolesnicima ne prijaju ove promene.

Više kiše u maju i junu

Meteorolog Nedeljko Todorović saglasan je da promene neće imati značajan uticaj na zdravlje, te da će se one odraziti na meteoropate, te da uzrok nije promena temperature već elektromagnetnog polja Zemlje.

„Joni su ti koji utiču na organizam, temperature između 20 i 25 stepeni su pogodne za ljude“, kaže Todorović.

Iako je u prethodnom periodu bilo manje padavina nego inače, meteorolog prognozira da će se stanje vlažnosti zemlje popraviti od maja.

„Temperature u narednom periodu biće iznad i oko proseka, jedino što će biti malo padavina do aprila. Tek u maju i junu može se očekivati više kiše, pljuskova, grmljavina i nepogoda, sa lokalno većim količinama padavina. Nedostatak vlage u zemljištu je već primetan, a od poljoprivrednika se može čuti da im fali kiše. Od polovine januara do polovine marta padavine su bile minimalne, ali nadamo se da će se to promeniti u aprilu. Iako će biti nešto padavina sada krajem marta, to nije dovoljno da bi se povratile dovoljne, prosečne količine“, objašnjava Todorović, uz opasku da će u maju ipak biti dosta pljuskova.

Što se tiče talasa peska iz Sahare koji je iznenadio javnost, stručnjak kaže da je to uobičajena pojava i da nije neobično očekivati je.

„Takvih pojava ima svake godine. Nekada to bude jedna, nekada tri, a u hladnom delu godine od novembra do marta se najčešće može uočiti. Leti je to ređe, a razlog je što u hladnom delu godine cikloni idu južnije pa je veća verovatnoća da povuku pesak i prašinu do nas. Leti se kreću severnije pa je mala šansa da se to dogodi“, zaključuje meteorolog i napominje da se može desiti da ne bude zahvaćena cela Srbija takvim talasom pa prođe neprimetno.