Milioni iz budžeta se daju najgorim medijima, država ništa ne preduzima

Извештај Савета за штампу о суфинансирању медија који крше етичке стандарде показао је да већина комисија које додељују новац из буџета не мари за правила, те шаком и капом дели новац и медијима који свакодневно крше Кодекс. И поред тога што Министарство надзире примену закона и правилника, државни секретар тврди да оно нема утицај на локалне самоуправе.

Као и претходне четири, и ове године је на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката настављено финансирање таблоида и медија који крше Кодекс новинара – упркос кршењу правила које је прописала држава.

Комисије, састављене од сумњивих медијских стручњака и представника непознатих новинарских удружења, у великом броју случајева нису узимале у обзир мере које су регулаторна тела изрицала појединим медијима, већ су их, напротив, награђивале милионима за кршење професионалних норми и етике.

Тим питањима бавио се Савет за штампу у извештају „Суфинансирање медија који крше етичке стандарде“, који је показао да је од укупно 183 конкурса, на чак 86 новац додељен медијима који су једном или више пута прекршили Кодекс: дневним таблоидима Информер, Курир, Ало, Вечерње новости, затим Афери, Гласу Западне Србије, Озонпрессу, порталима Република, Србија данас, epancevo.rs.

Ови медији новац нису добили на укупно 30 конкурса, али само у три случаја постоји јасно образложење да су пројекти одбијени због изречених мера Комисије за жалбе Савета за штампу.

Највише прекршаја Кодекса имао је портал епанцево.рс, који је, према извештају Савета за штампу, на шест пројеката зарадио 8.660.000 динара. Савет му је изрекао чак девет опомена током прошле године због вишемесечне хајке на панчевачког новинара Ненада Живковића, због чега их је он и тужио. На два конкурса је таблоид Ало добио 5,9 милиона динара, а Информер 5,5 милиона за 11 пројеката.

У извештају се као примери лоше праксе издвајају Општина Ковачица и Град Београд, јер су и поред обавештења из Савета за штампу да су поједини медији кршили Кодекс, доделили милионе онима који непрестано крше етичка и професионална правила. Тако је Општина Ковачица порталу епанцево.рс доделила 1.960.000 динара, а Град Београд дао таблоиду Ало 5.500.000 динара – и поред шест прекршаја Кодекса.

Члановима комисија потребна обука

Гордана Новаковић, секретарка Савета за штампу, каже за Цензоловку да је идеја Савета била да се утврди да ли комисије и у којој мери узимају у обзир мишљење Савета за штампу, односно да ли на доделу средстава утиче изречена опомена Савета за штампу. Од 139 општина које су 2019. године расписивале конкурсе, њих 84 су тражиле мишљење Савета за штампу, али у већини случајева комисије нису узимале у обзир чињеницу да је медиј кршио Кодекс новинара Србије, некада и вишеструко.

Гордана Новаковић

– Испоставило се да су сви медији који су кажњавани добили новац – неко више, неко мање. Најдрастичнији пример је панчевачки портал епанцево.рс. Ипак, постоје разлике, и ми нисмо за то да ако медиј једном прекрши Кодекс и ако учини све да се то не догоди поново, да се  елиминише потпуно, јер грешка може свакоме да се деси. Поента је у томе да у Правилнику постоји одредба у којој се каже да се посебно оцењује да ли је медиј предузео мере да се грешка не понови, али ако је неко кажњен девет пута за неколико месеци, очигледно је да није предузео ништа – истиче Гордана Новаковић.

Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања предвиђа да комисија треба посебно да оцењује да ли су у последњих годину дана учеснику конкурса изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације због кршења професионалних и етичких стандарда, као и доказ о томе да су након изрицања казни или мера предузете активности које гарантују да се сличан случај неће поновити.

Наша саговорница каже да се нада да ће у оквиру измена медијске регулативе бити донета мало другачија решења и да ће медији који конкурише за средства бити обавезни да прихвате надлежност Савета за штампу. Таква мера постоји и у Медијској стратегији и предвиђа „прописивање обавезујућег критеријума поштовања Кодекса новинара Србије… на начин да штампани и онлајн медији који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу“.

Медијска стратегија предвиђа да предност при пројектном суфинансирању под равноправним условима имају медији који поштују законске прописе и Кодекс новинара Србије, односно они који имају мање изречених мера од стране РЕМ-а и донетих одлука и јавних опомена од стране Савета за штампу.

Невена Кривокапић Мартиновић, једна од ауторки извештаја, објашњава за Цензоловку да је било јако тешко написати извештај, и поред доступне базе УНС-а, јер није транспарентно и једноставно доћи до податка ко је подносилац пројекта и у којем медију се садржај објављује.

Тако постоје предузетници – продукције – који подносе пројекте за одређене медије, али се тај новац не види у бази медија у АПР-у.

Наша саговорница сматра и да комисије које одлучују о пројектима немају свест о томе шта је то саморегулација или их то не занима, те да би члановима комисија била потребна обука.

КРАЉЕВО, ВРБАС И ПИРОТ ОДБИЛИ ДА ДАЈУ НОВАЦ

У мору лоших одлука комисија, у извештају се наводе и светли примери, где медији нису добили средства управо због тога што нису привржени професионалним и етичким стандардима.

Тако Краљево није доделио средства Информеру, Врбас није подржао пројекат Курира, а Пирот у решењу о расподели средстава директно наводи да, на основу података Савета за штампу о кршењу новинарског кодекса, пројекат дневног листа Вечерње новости није ни ушао у разматрање за расподелу новчаних средстава.

Шамар медијима који поштују Кодекс

Највећи проблем у дељењу новца грађана и грађанки Србије таблоидима и медијима који не раде у јавном интересу и не поштују Кодекс новинара јесте састав комисија, сматра Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије (УНС) и главни уредник антикорупцијског сајта Пиштаљка.

– Начин на који се именују комисије, ко су њихови чланови, како се доносе одлуке, како се игноришу законски и подзаконски акти јесте шамар свима нама који поштујемо Кодекс и законе и извештавамо у јавном интересу. Ми смо се као удружење изборили да конкурси Министарства културе и информисања буду колико-толико репрезентативни што се тиче комисија, док на локалу и даље постоји тај проблем. У тим комисијама су углавном представници удружења који јавности нису познати и такозвани медијски стручњаци за које је тешко утврдити где су се прославили својом експертизом. Ове године УНС и НУНС имају убедљиво најмање представника у комисијама – од када постоје конкурси за суфинансирање медија. Разлог томе је сигурно то што су у доста случајева где су наши чланови били у комисијама донесене одлуке које су у складу са интересом јавности – оцењује Радомировић.

Он истиче да се из још једног битног разлога милиони сливају на рачуне медија који не поштују Кодекс новинара, а то је одсуство реакције Министарства културе и информисања, које има обавезу надзора над спровођењем Закона о јавном информисању и медијима, као и Правилника.

Државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић напомиње да то није баш тако и да надзор над спровођењем закона заправо значи следеће:

– Надзор није да ми неког опомињемо, јуримо и тужимо, надзор је када се неко нама обрати па каже да је тај неко урадио то, ми га упутимо где треба. Ми надзиремо спровођење закона, како се примењује закон, а не да ми онога ко га крши јуримо – рекао је Гајовић за Цензоловку.

На наше питање ко онда треба да санкционише кршење закона на локалу, одговорио је да ту обавезу има локална самоуправа и да је она „апсолутно аутономна у том делу“.

– Ми као држава, Министарство, немамо утицаја на локал, и ту јесте највећа забуна у јавности – објаснио је Гајовић.

Проблеми бројни, санкција нема

За државног секретара Министарства културе и информисања главни проблем пројектног суфинансирања јесте недостатак средстава. Он сматра да је потребно да се за финансирање медија издваја бар један одсто буџета. Додаје да се, од када је он у Министарству, у протекле три године, строго води рачуна о томе коме се даје новац и да се поштују одлуке Савета за штампу.

Тако је ове године, како пише у извештају Савета за штампу, Министарство одбило пројекат Курира због неиспуњавања критеријума пружања веће гаранције привржености професионалним и етичким стандардима, док су пројекти Озонпресса, Вечерњих новости и Таковских новина подржани и поред изречене опомене Савета.

Ипак, поменути медији су објавили одлуке Савета за штампу, што је доказ да су након изрицања мере медији предузели одређене активности, а управо је то један од критеријума који се, према Правилнику, оцењује.

Гајовић истиче и да је комисија која одлучује о пројектима независна и да Министарство нема ниједну тужбу Управном суду због незадовољства приликом доделе средстава.

Ипак, слаже се да на локалу постоје бројни проблеми – од нерасписивања конкурса до непоштовања одлука Савета, те доделе новца медијима који крше Кодекс или доделе већег дела средстава једном медију. Он напомиње да санкција нема и да је то недостатак у закону који се мора исправити.

Гајовић каже да ће Медијска стратегија вероватно бити основ за доношење нове медијске регулативе.

– Убеђен сам да ће Радна група имати пред собом све мере које су Стратегијом предвиђене, као и проблеме који су јако добро примећени, посебно на локалу – истиче Гајовић и додаје да се до краја године очекује почетак израде измена и допуна медијских закона, а након што се усвоји акциони план Медијске стратегије.

РАДОМИРОВИЋ: ЈОШ ТРИ-ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ДО ИЗМЕНА ЗАКОНА

Владимир Радомировић сматра да се неће скоро променити лоша пракса у спровођењу конкурса за суфинансирање медијских садржаја, јер ће се, како оцењује, на измене закона и подзаконских аката чекати још три-четири године.

– Не верујем да нас чека нека промена преко ноћи, али наше је да се боримо за то да грађанима објаснимо зашто је то важно и да је потребно да изврше притисак на локалне власти, да подрже новинаре и медије који раде у јавном интересу. Видели смо током пандемије и сада током поплава, колико је важно да постоје јаки локални медији – закључио је Радомировић.

Извор: Цензоловка  Ауторка: Ивана Предић

__________________________________________________________________________