Prethodni članak
Muž je sa mnom brisao patos, a onda sam odlučila da kažem – dosta!
Objavljeno 06/02/2022
Svakodnevno sam doživljavala nasilje i batine od supruga, brisao je pod sa mnom i želim da poručim ženama da ne smeju trpeti, kaže za Nova.rs Ljiljana A. iz Čačka koja i dan danas strahuje od svog, sada već, bivšeg muža.
A sve je, ističe, počelo kao bajka.
„Upoznali smo se sasvim slučajno, na večeri kod zajedničkih prijatelja. On, vojno lice, ja gimnazijalka“, ispričala je naša sagovornica. Tada su razmenili brojeve telefona i nedugo potom, počelo je viđanje.
„Roditelji su se protivili tome, jer je bio dosta stariji od mene, čak 15 godina, ali ja od ljubavi i zaluđenosti nisam pridavala pažnje njihovim opomenama“, priča sa gorčinom.
A trebalo je, smatra. Naročito zbog toga što je već imao brak iza sebe i ćerku sa prvom suprugom koju je, navodi Ljjljana retko i spominjao, a kamoli viđao.
„Bio je čovek pun manira. Držao mi je stolicu prilikom odlazaka na večeru, pridržavao kaput, a ja mlada i glupa, pomišljala tada, devedesetih godina, on je taj, pravi, jedini“, kaže naša sagovornica. Ljubav je krunisana brakom 1995. godine, a iz njega su se rodila i dvojica sinova.
„Kada je stariji napunio tri godine počelo je prvo psihičko zlostavljanje. Razlozi banalni. Odemo na neki događaj i, po njegovom mišljenju, ja sam flertovala sa drugim muškarcima. Međutim, to nije tačno. I dalje sam bila zaljubljena i spremna da umrem za čoveka mog života“, kroz suze objašnjava.
Prvi put ju je udario po povratku sa rođendana od prijateljeve kćerke, jer je, navodno očijukala sa jednim gostom.
„To su bila dva šamara, ali ne i moje otrežnjenje. Mislila sam da je to normalno, pa svaka žena mora istrpeti nešto“, ogorčeno kaže Ljilja.
Ali, nije se, na njenu nesreću, završilo na tome. I tada nije svoju muku nikome ispričala misleći da je to samo faza.
„Sa druge strane nisam ni smela roditeljima da se požalim, jer su mi jasno, u startu, stavili do znanja da on nije za mene“, navodi ona. Nekoliko meseci nakon tog događaja je, nastavlja dalje, njen suprug otišao na teren u drugi grad. Na petnaest dana. Ona je brinula o deci i čekala njegov povratak.
„Sećam se, bio je petak. Došao je u pripitom stanju, bilo je oko sedam uveče. Vrlo čudno se ponašao, a ja sam spremala mališane za krevet. Kada su njih dvojica bili okupani i namireni ostali smo sami. Tada počinje pakao“, ispričala nam je ona.
Prvo je krenulo ispitivanje kako je provela dane bez njega. Ljiljana mu je kazala, kao i obično. Deca, kuća, park, šetnje…
„A sa kim si sedela na klupi u parku dro.. jedna“, zapitao ju je. Ona je, tresući se od straha, odgovorila da je bilo majki i očeva sa decom.
„Lažeš kur.. da si samo pričala. Čuo sam ja da si se spanđala sa jednim od njih“, rekao joj je i oborio na pod. Počeo je da je udara rukama i nogama po celom telu, nije gledao gde. „Vukao me po podu držeći jednom rukom za kosu, a drugom za leđa. Mislila sam da ću ostati bez ijedne dlake na glavi. Nisam smela da se opirem jer je imao i službeno oružje“, objašnjava ona i dodaje da se bojala da će je ubiti.
Batine su trajale za nju predugo, ni sama ne može da precizira koliko,zbog šoka i bolova koje je trpela.
„Kada je procenio da je dosta otišao je u kupatilo da se istušira. Sramota me je da vam ispričam čime me je još nazivao prilikom zlostavljanja, a ja sam se trudila da ne plačem glasno kako ne bih probudila decu“, navela je ona. Ljilja ne zna koliko dugo je ležala na podu dnevne sobe, ali se, kako kaže, na kraju podigla i buljajući otišla u kupatilo pred ogledalo.
„Desno oko modro, šljiva ispod njega, ruke izgrebane, noge i telo u modricama…Uplašila sam se od onoga što sam videla. Popila sam analgetik da smirim bolove i legla u dnevnu sobu, koju i dan danas mrzim zbog svega što se u njoj desilo. Nisam znala šta i kako dalje, bila sam bez posla, a rešenje se nije ni naziralo. Naravno, bilo me je sramota da ga prijavim, a imajući u vidu njegov položaj to bi bilo samo kontraproduktivno“, ocenjuje naša sagovornica. Svoju muku nije ispričala ni roditeljima, jer je smatrala da od njih ne može da očekuje pomoć.
„Imam jednu drugaricu, koju sam slučajno upoznala i sa njom sam podelila sve što me je snašlo. Mira je bila udata, zaposlena, majka jedne male devojčice, ali vrlo pametna, mudra i sposobna žena. Kazala mi je da to ne smem da prepustim slučaju. Ohrabrivala da uvek ima nade i ponudila da sa decom odem kod nje, iako je bila podstanar. Bila je kategorična da odem kod lekara, a potom i u policiju, ali ja to nisam uradila“, nastavlja svoju priču Ljiljana.
Nakon tog ‘crnog petka’ za nju, suprug se primirio. Ali samo na nekoliko meseci. Komunicirali su službeno, zbog dece. Više nisu ni postelju delili. Ona je spavala i dalje u svojoj ‘kaznionici’ gde je optužena i osuđena od muža za zločin koji nije počinila.
„Bila je zima, on je, uglavnom, bio kod kuće. Brinuo je o deci to moram da naglasim, ali bi uveče veoma često izlazio sređen, u novom odelu, što mi je bilo čudno. Obično bi otišao u trenerci da prošeta. Tada sam shvatila da on ima drugu. Nije me pogodilo, jer je moja ljubav nestala kada su nastale modrice. Samo sam želela da me pusti na miru“, priča ona.
Pred Novu godinu je jedne večeri, opet, stigao kući u alkoholisanom stanju. Počele su uvrede. „Sa kim se j…. kada sa mnom ne spavaš. Ti si ljudsko dno. Nikakva majka i domaćica“, kazao joj je. Ljiljana ga je zapitala ko to vodi brigu o deci, kući, ručku, higijeni i onda je nastao lom. Ponovo isti scenario kao kada je došao sa terena.
„Od te večeri me je svakodnevno, u kontinuitetu, tukao. Da li je to šamar, dva ili šutiranje u nogu, čupanje za kosu, ali, uglavnom batine. Trpela sam. Trajalo je nekoliko meseci dok mi nije pukao film. Otišla sam kod prijateljice Mire, jer nisam bila sposobna da sama donesem odluku o tome šta da radim“, nastavlja Ljiljana. Prema njenim rečima, drugarica joj je dala isti savet, ali ona nije smela u policiju.
„Na kraju sam odlučila da uzmem decu i preselim se kod nje. Roditelji su živeli u drugom gradu, nisu imali pojma šta se zbiva sa mnom. Bio mi je problem i da im kažem“, priča ona za Novu. Prešla je iz svoje kuće sa decom kod nje, kada je on bio na terenu.
„Mira mi je pomogla kao niko u životu. Delili smo bukvalno koru hleba, a deca su se lepo družila. Ta žena mi je i našla posao komercijaliste u jednoj firmi, a moj suprug je, nakon mog odlaska, počeo da živi sa nekom ženom“, kaže ona i dodaje da i danas strahuje od njega.
Kod prijateljice je provela nekoliko meseci, dok nije upisala sinove u vrtić i počela da radi. Sada je ona žena u pedesetim godinama i očekuje unuče od starijeg sina.
„Morala sam ovo da vam ispričam. Hoću da kažem ženama da ne budu kao ja. Kukavice. Treba i prvo psihičko zlostavljanje da prijave, a kamoli batine. Verovatno neće živeti u grču poput mene, iako sam se razvela dve godine po napuštanju zajedničke kuće. To je tada bilo neopisivo teško, ali sada je mnogo lakše, jer su deca porasla i oni su moji zaštitnici. Ali činjenica je da moj mučitelj nije i nikada neće biti kažnjen za pakao koji sam preživela od njega“, zaključila je svoju bolnu ispovest.
Šta si čekala toliko? Ma prvi šamar, ćao. Našla bi da radiš šta bilo da izdržavaš decu i sebe.
Ucite svoje sinove samopouzdanju,postenju i postovanju zena,a cerke pored toga naucite da ljubomora nije ljubav (ljubomoran je jer me voli),vec jedna opasna mentalna bolest-nesto sto svi u sebi imamo,ali je uvek moramo kontrolisati i sputavati,inace i nas zivot i zivot partnera i cele porodice postaje pakao.
Psihopata se moze po raznim sitnicama prepoznati na vreme..Primer iz restorana u Cacku od skoro- Dva mlada para sede za stolom,svi po dvadeset i nesto godina.. Jedan od momaka svakog minuta svoju devojku hvata za vilicu i ljubi.Njoj je neprijatno,restoran je pun ljudi.Sve vreme drzi ruku preko njenog vrata i ramena, tj.zagrljenu,da devojka sa mukom pije pice i pribijene stolice jedna uz drugu.Kada ona odlazi u toalet,on bez ikakvog stida pred tim drugim parom otvara njenu torbu i vadi stvari na sto sa cinicnim komentarom i smehom: ma zeni nikad ne treba verovati,zensko je to,da vidim ja sta ona ovde nosi.Drugi par ga gleda i cuti.Devojka se vraca,on je opet grli,hvata je celom sakom za vilicu i ljubi.
Nisam psiholog,ali znam da je ovo skolski primer psihopate,koji ce nju ozeniti,dobiti decu,sve vreme imati svalerku,a nju ce mentalno i fizicki ubijati. Znam,jer ni jedan od tih poteza ne pripada normalnom coveku: ljubljenje svakog minuta,iako se vidi da je njoj neprijatno,drzanje celom sakom njenog lica svaki put,sve vreme boravka taj grceviti zagrljaj koji vise lici na potes davljenja nekoga,a ne na zagrljaj, a o izvrtanju torbe necu ni govoriti.
Gledajte deco detalje,oni otkrivaju prirodu svih nas…i srecno svima!!!
Svaka Vam cast na hrabrosti da uzmete zivot u svoje ruke!
A sta je do sad drzala u rukama?
Postoje savetovalista, ali i psihijatrijska pomoc za ljude koji su skloni nasilju u porodici, pre svega zato sto je nasilje u porodici neprirodno.
Ako ne ide iz nekog razloga, presavi tabak i razvedi se.
Ocigledno je da postoji neka vrsta pravilnosti u ovoj konstruisanoj prici za koju sumnjam da je istinita.
Imate li neku pricu gde se zena promiskuitetno ponasa, a muz dobija starateljstvo nad cerkom?
Molim vas da pronadjete jednu takvu pricu.
Nemojte mi reci da nema udatih zena koje se promiskuitetno ponasaju kad citava vasa „firma“ promovise promiskuitetno ponasanje zena. Samo pogledajte u opstinu, ili u sud, ili u centar za socijalni rad.
Svi znate kako je jedan deo dobio posao. Promiskuitetnim ponasanjem, sve je to puno raznih svalerki i svastika.
Dakle, imate li jednu pricu o promiskuitetnoj zeni i brakorazvodnoj parnici gde sud donosi prirodnu odluku da starateljstvo nad cerkom dodeli ocu posto je otac stabilna licnost, finansijski situiran i nije promiskuitetan, a i ne moze da bude, pre svega sto nema vremena od posla.
Odluka da se promiskuitetnoj zeni dodeli starateljstvo nad decom je neprirodna i neodgovorna prema deci. Kakva je tu statistika?
Vi što volite bajke ostanite u njima. Ovo je nešto strašno što je ova žena i mnoge druge žene što su doživele, a neke nisu ni preživele, nažalost. Sram vas bilo i pročitajte bolje tekst, da ne biste mašili temu. 😡
Не кажем да се то није десило. Нигде то нисам оспорио. То су мучне сцене, преживео сам када је комшија пијан тукао жену, па су га синови од 11 и 14 година испеглали неким држалицама и склонили се код мене, па сам их ја чувао и тако даље.
Имам ја искустава у тим стварима.
Немам чега да се срамим, и нисам промашио тему.
Ради се о несређеним породичним односима.
Е сад…
Не рече ми ништа за ове промискуитетне удате женске особе које су пристале на секс да би добиле посао у некој државној институцији или јавном предузећу.
Не рече ми ништа за остале промискуитетне удате женске особе које дају лош пример деци, посебно женској. Ако је мајка промискуитетна, и разведена, и ћерка је сигурно. То виђам сваки дан-
Не рече ми ништа за центар за социјални рад који намерно иде на повећање броја развода, посебно ако брачни пар има децу млађу од пет година.
Не рече ми ништа за седам страних компанија које су добиле лиценцу од садашње власти у Србији, да могу да купују децу и да их даље продају у другим земљама.
Ништа ти ниси рекла.
А јеси ли ти промискуитетна па ти смета поменута тема? Анђелчић велиш, а? Моја прва асоцијација је да се о мој тигањ олупало мање јаја.
Не рече ти ништа…
Mogu da se slozim sa tobom oko centra za socijalni rad.Tu gde treba da se spasavaju brakovi,tu ima sluzbenica koje rasturaju brakove ali ne zakonom vec švaleracijom.
Anđelčić će ti opet reći da to o čemu bi ti pričao nije tema o kojoj se piše u datom slučaju. Mislim da si isfrustriran nekim svojim slučajem, pa bi bilo dobro da se posavetuješ sa nekim stručnim licem.😇
Како стојиш са граматиком, правописом, интерпункцијом? Може ли ти се икако помоћи или си се запослила у општину или јавно предузеће?
Preživela isto takvo nasilje, samo četiri meseca posle porođaja. Na glavi ostalo je manje od pola kose, celo telo u modricama. Duša ubijena. Podršku od svojih nisam imala(rekli mi: razvod je sramota, on je situiran kako ćeš sama sa detetom…). Nisam imala dilemu, ni hrabrost nije izostala. Uzela svoje najvrednije i otišla, daleko. To mi je najsrećniji dan u životu posle rođenja svoje ćerke. Danas, posle 20 i više godina, srećna.
Jadni, konzervativni, zatucani roditelji….moram da se izrazim narodski..kakava sramota?? Žiot nema reprizu…. naravno, 70% potiče od roditelja i njihove podrške…
U karijeri imam i nekoliko slučajeva kada su roditelji vodili decu za Beograd da ih “leče“ od homoseksualizma???? Šta, popiju lekiće i izlečeni su??? Dragi roditelji, rađaju se takvi.
Kod psihički i patološki ljubomornih muškaraca, primeti se odmah, samo je kvaka u tome da li partnerka želi i hoće da primeti, ili negira, jer je, zaboga, zaljubljena i voli ga…
Ili joj odgovara zato sto ima mnogo novca.
Psihijatar…Ako ste zaista psihijatar, sramite se svog ponašanja, pitam se kome Vi možete da pružite stručnu pomoć. Vređate ne samo žrtve nasilja(broj nije bitan i jedna je mnogo) već i njihove roditelje. Pa čak i da jesu nepismeni nisu jadni, pa još,zatucani“. Njihovo ponašanje mogu da razumem ali Vaše ne,čak je i nedopustivo, naravno ukoliko imate neki razred Osnovne Škole više od njih. Mogli ste da se izražavate rečnikom koji dolikuje Vašoj profesiji a ne narodski.
Ako se krijete iza pseudonima Vašeg zanimanja- Vama treba psihijatar.
Da li ste znali da portal možete da ne čitate, možete da čitate i ostavite komentar a možete samo da čitate, ako već nemate ništa kulturno, pametno i lepo da napišete?
Doslo vreme gadno ,čovek domacin ne može da se napije potuče u kafani dodje kući šutne kera u avliji izudara ženu povraća i legne da spava🤣