Prethodni članak
Na brdu Ljubiću poginuo je čuveni Tanasko Rajić
Na današnji dan, 8. maja, 1815. godine, počela je bitka između Srba i Turaka na brdu Ljubiću kod Čačka. Po podacima pojedinih istoričara na današnji dan poginuo je i Tanasko Rajić, čije grob ni do danas nije obeležen.
Iako je bio tada već u godinama, Tanasko Rajić je odmah podržao Milošev Drugi srpski ustanak i krenuo opet da se bori. Kao glavni komandant ustaničkih snaga, Rajić je krenuo da protera Turke iz Čačanske nahije.
Nakon podizanja Drugog srpskog ustanka i oslobođenja Rudnika, ustanici pod komandom Lazara Mutapa napali su tursku posadu Čačka, i sabijaju je u okruženje kod džamije. Za to vreme, Jovan Obrenović zaposeo je Ljubić sa svojim ljudima.
Spremajući se za odsudnu borbu, srpski ustanici su u žurbi utvrđivali šančeve na Ljubiću, u blizini gde se Imšir-paša smestio.
Turci pod vođstvom Imšir-paše 8. maja su sa jačim snagama napali ustanike na Ljubiću, ali su odbijeni plotunskom vatrom. Tokom borbe se istakao Tanasko Rajić, koji je junački poginuo braneći srpske topove od Turaka. Pobeda na Ljubiću na početku ustanka je bila veliko moralno osnaženje narodu, ulila je ljudima samopouzdanje i podigla Srbe masovno na oružje.
Tanasko Rajić je komandovao baterijom topova na obližnjem brdu.
On je bodrio ustanike rečima: „Ta stan’te braćo, ako Boga znate! Što ste se tako preplašili! Ta i iz Turaka teče krv, kao i iz nas. Zar ostavljate topove, a ne znate kako smo ih želeli i za njima uzdisali“.
Kad su Turci sasvim prodrli u šančeve gde se Tanasko Rajić nalazio, prestao je da komanduje paljbom, izvadio kuburu, popeo se na jedan top i počeo da puca na Turke sa rečima: „Ovih topova ne ostavljam, dok me Turci svega ne iseku“.
Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade, po rečima očevidaca. U ovoj bici, pored Tanaska Rajića, poginuo je i vojskovođa Lazar Mutap, ali i zapovednik turske vojske Imšir-paša.
Srpska vojska se posle Tanaskove pogibije konsolidovala i uspešno dobila boj, nakon čega su se Turci povukli u Čačak.
Atanasije (Tanasko) Rajić je rođen u selu Stragari pod Rudnikom 1754. godine. Njegovi najbliži potomci tvrde da je rođen 31. januara po starom, odnosno 11. februara po novom kalendaru, na Svetog Atanasija zimskog po kome je dobio ime Atanasko (Tanasko).
Izvor: Wikipedia / Epicentar press
_____________________________________________________
A koja je bitka vođena 6.6.1815 god. na brdu Ljubicu.Jel isti onaj Tanasko tad poginuo tako smo bar zadnjih godina proslavljali a i ucili u skoli.
Pa bitka na Ljubiću nije trajala jedan dan.
Bitka na Ljubiću ili Boj na Ljubiću se odigrala 8. maja do 6. juna 1815. godine, u toku Drugog srpskog ustanka.Ima istorijskih navoda da je zapravo počela 25. aprila i trajala do 10. juna.
Evo prilike Ozonu i Epicentru da se pozabave ovom temom, da pozovu istoričare i utvrde kad je Tanasko stvarno poginuo, ako postoji verodostojan istorijski podatak.
Društvo istoričara Užice i Narodni muzej Čačak navode različite podatke o održanoj bici na brdu Ljubiću. I šta znače navedeni datumi 8. maj/6.jun 1815?
Suviše providno i ciljno!😀 Treba pročitati i nešto ozbiljnije sem sajtove, komšinice.
Bitka je trajala mesec i po dana. Ima dve faze. Koji su datumi tačni, pošto je svuda različito napisano. Hvala.
Pa, sigurno nije usred Boja na Ljubiću, već pred sam kraj bitaka. Posle njegove pogibije (valjda istog dana kad i Imšir-paša) Turci su potisnuti i krenuli u odstupanje i povlačenje iz Čačka prema Dragačevu i dublje u ondašnju Tursku. Nešto ovde debelo ne pije vodu, ili je sve što smo do sada znali o ovom boju diskutabilno?!
Tanasko Rajić je poginuo 25. maja po starom, odnosno 6. juna 1815. po novom kalendaru. To su dokazane i objavljenje činjenice u ozbiljnim naučnim radovima. Samo se vi slućite netom i wikipedijom i dalje.
Boj na Ljubiću je samo jedan od bojeva koji se odigrao u okviru Bitke na Čačku, najznačajnije bitke koja je i rešila sudbinu Srbije. Bitka je završena 1/13.juna (stari-novi kalendar),a Tanasko je poginuo 25. Maja/6. juna. Istoriju prepustite struci koja je to pitanje davno rešila, pročitajte nešto mimo wikipedije. Nepravite cirkus od nečega što vam nije posao, ili vam je to možda namera kao u „dobra stara vremena“.
Kao da je bitno… Ja sam klijent Halkbank – Turska
Bravo Tanasko ti si Turke tukao i bio junak. Ovo sad samo si junak ako svoj svoga tuče. Oprosti im Bože i dozovi pameti
Svi velikani umiru 25.maja…..
Ti ne znaš ni kada je tvoj velikan umro… Brkaš datume rođenja i smrti, pojma o životu nemaš…
Било како је било они знају вечна им слава. Мудри ДОБРИЊАЦ Милош Обреновић постиже за три месеца устанка више него све будале ратујући годинама. Мудри Милош после погибије Ћаја паше кога уби онај Гружанин Васа Томић једним хицем, после убиства пада у Мораву коњ бежи у Чачак кога видећи без јахача турке ухвати паника и покрену се преко Овчара и драгачева за Босну. У ртарском пољу устаници их сустигну и почну страшан покољ углавном над женскињем и нејачи. Милош сустигне потеру и обустави злочине и нејач итурке спроведе до граница Босне и Санџака. Наравно потом је предузео дипломатску борбу и постигао велике успехе. На основу свега Гружанин Васа Томић је решио велики део победе на Љубићу и Заслужује споменик и улицу у ЉУБИЋУ:Треба званично обележити проглашење независне србске државе од 23 августа 1878 године када је кнез МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ објавио декларацију о независности Србије.Милош је створио нову српску државу. У Србији се само славе велике трагедије које су резултат дипломатског незнања и неспособности са којом иде под руку бандоглавост која је својствена Србима. Милош Обреновић је дипломатска громада СРБИЈЕ која је без такорећи жртава створио и утро пут ннезависне државе. Нажалост српске јајаре и енглеске подгузне муве са терористом НИКОЛОМ Пашићем прекинуће дипломатску борбу породице Обреновић и повешће србски народ у суноврат који траје до даншњег дана са свим изгубљеним територијама које су обреновићи стекли. Вечна им слава.
које године је танаско рајиц исечен