Na današnji dan rođen je čuveni srpski vojskovođa
На данашњи дан 28. фебруара (по новом календару 12. марта) 1856. године рођен је у Кумодражу, Београд, Степан Степановић, прослављени српски војвода, победник са Једрена, Пирота, Цера и Доброг Поља (28. фебруар/12. март).
У Београду је завршио гимназију и артиљеријску школу. Као питомац учествовао у ратовима од 1876. до 1878. и 1885/6. Чин генерала добио је 1907. Као командант Друге армије учествује у Првом балканском рату са Турцима (1912), Другом балканском рату са Бугарима (1913) и Првом светском рату са Аустро – Немцима и Бугарима и добио је највеће признање које се може дати једном војсковођи – војводски чин.
Са својом Другом армијом, помогнут двема француским дивизијама, извршио пробој на главном сектору Солунског фронта. Иако је заузимао највише положаје у војсци, до краја живота остао је скроман, повучен. Таквим су га запамтили житељи Чачка, где је живео после Првог светског рата.
Одликован је Сребрном и Златном медаљом за храброст, Таковским крстом IV, III и II реда, Белим орлом V, IV и I степена и многим другим одликовањима (Орден Светог Саве I степена, Карађорђева звезда III, II и I степена) уз многа страна одликовања.
Преминуо је 27. априла 1929. у Чачку. Сахрањен је 30. априла 1929. у Чачку. На дан сахране све радње у вароши биле су затворене од 12 часова до краја сахране, а школе нису радиле. У вароши су биле истакнуте државне заставе и црне заставе у знак жалости за великим војсковођом.
Предузете су и одређене мере безбедности. Сопственици радњи и грађани су били обавезни да пазе „и мотре о томе: ко све и са каквим циљем у њиховим кућама, радњама, зградама и двориштима буде долазио или се бавио за време у Чачак у 16 часова па до 30. ов. м. у 24 часа“.
Сахрани су присуствовали краљ Александар Карађорђевић, патријарх и многе друге личности.
Чачани су се легендарном српском војсковођи одужили подизањем основне школе 1936. која је носила његово име (Државна народна школа Војвода Степа у Чачку).
После Другог светског рата комунистичке власти су више пута мењали назив, а задњи ОШ „Милица Павловић“ (1955) по народном хероју једне партије и идеологије. Било је више покушаја да се врати назив након 2000. али су се власти оглушивали на бројне иницијативе грађана и историчара.
Горан и Данијела Давидовић
Da je Stepi samo na časak da pogledne današnji Čačak. Pa, kad bi video šta radi Mozgonja, kukuuuu?! Pa, kad bi spazio ćelavog kobilara iz Erčega, ijaaaoooo?!
Погледај се анђеле у огледало ко зна каки те кобилар сачинио са толко памети.
Нек му је вечна слава. Наравно под његовом командом добили смо велике битке и сагубили много младих људи гледајући са данашње дистанце узалудно. Ослободили смо све територије које даанас нису Србија као Косовес, Маћедонија, СРна Гора. Поред њих ослобађали смо и Бугаре Грке. Степа није послушао по годинама млађег Мишића да му изда наредбу за контраофанзиву против Немаца и окрену војску од повлачења преко Албаније и спрече погром Србског народа. Наравно Мишић је био у праву јер се већина непријатељских армија већ упутила на западни фронт тако да су могли да заузму мостобран све до Западне Мораве. Но алави србски капталисти на челу са масонима хтели су Југославију на Италијанским и Аустријским територијама што се данас осветило Србском народу.
Vukojebinac, aj idi prosetaj malo! Bu..lo.
Ниси знао ништа више да образложиш противу мојих тврдњи осим да удариш главом у дрво попут овна. Да то сте ви са псовком на уснама стиснутом шаком и мржњом у очима. Немате ви будућност.