Načelni stavovi i realno stanje
Brojni ekološki akcidenti koji su tokom prethodnih decenija zabeleženi u slivu Zapadne Morave uticali su da zagađenje i zaštita životne sredine dobiju znatno više prostora nego ranije, međutim, uprkos tome malo šta je konkretno urađeno kako bi se ova reka i njene pritoke bar delimično zaštitile. Činjenica da se pred kraj druge decenije trećeg milenijuma na prste mogu nabrojati gradovi koji u slivu Zapadne Morave poseduju kakve takve sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, najčešće se opravdava nedostatkom novca da bi se ovakvi projekti realizovali, uprkos upozorenjima brojnih stručnjaka da se korist koju društvo ima izgradnjom ovih postrojenja ne može meriti sa cenom njihove izgradnje, odnosno da se svaki uloženi evro u sisteme za prečišćavanje višestruko vraća. Da stvar bude još tragičnija temom zagađenja i zaštite u javnosti se često bave samozvani eksperti pa se ne retko mogu čuti predlozi, projekti i rešenja koja nemaju nikakvo uporište ni u teoriji, a još manje u praksi.
Ovakvo stanje uslovilo je da javnost često nema relevantne informacije kada je ekologija u pitanju, a naročito kada je reč o sistemima za prečišćavanje.
Dovoljno čiste vode sa očuvanim životnim zajednicama vodenih organizama osnova je čovekovog opstanka na Zemlji. Zbog toga je stalno praćenje kvaliteta vode jedan od preduslova za pokretanje adekvatnih akcija zaštite.
– Sve mere zaštite vode mogu se podeliti u tri grupe. Prva podrazumeva eliminaciju uzroka zagađivanja, druga – smanjenje količine štetnih materija, a treća – posebne mere čišćenja vode.Smanjenje količine zagađujućih materija koje dospevaju do vodenih tokova veoma je značajan vid borbe protiv zagađenja. Ono podrazumeva postavljanje odgovarajućih filtera i posebnih sistema taložnika na mestima gde se izlivaju otpadne vode. Ovde se podrazumeva i obavezno hlađenje toplih voda pre izlivanja u reku.Veoma značajan vid sprečavanja zagađivanja vodenih tokova je i specijalana zaštita izvorišta, planiranje i postavljanje đubrišta i deponija dalje od vodotokova, smanjenje upotrebe đubriva i pesticida u poljoprivredi, kao i masovno pošumljavanje i čuvanje zemljišta od erozije. Već zagađenja voda može se prečistiti hemijskim i biološkim sredstvima. Hemijska sredstva su različite hemikalije koje se ubacuju u vodu i neutrališu opasne materije. Biološke mere su najefikasnije, jer su bazirane na prirodnim zakonitostima i aktivnostima živih bića. Zahvaljujući aktivnostima članova biocenoze, a naročito radu biljaka i mikroorganizama, vodeni ekosistemi imaju snažnu moć prirodnog samoprečišćavanja. Ta moć se ogleda u tome što biljke i drugi organizmi relativno brzo eliminišu zagađujuće materije i vraćaju hemijske odnose u vodi na prirodan nivo. Naravno, vodeni organizmi nisu svemoćni, pa se posledice velikog zagađivanja, naročito teškim metalima koji se talože na dnu, mogu osećati i decenijama – upozorava profesor dr Miodrag Pantelić, specijalista sanitarne hemije i stručni konsultant Ozon pressa na realizaciji projekta “Zapadna Morava biser prirode ili slika i prilika nebrige”.
Činjenica da u slivu Zapadne Morave koja povezuje četiri okruga, Zlatiborski, Moravički, Raški i Rasinski samo u Gornjem Milanovcu postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, kapaciteta 50.000 stanovnika, dovoljna je ilustracija u kakvom stanju se decenijama unazad nalazi ova srpska reka.
Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
__________________________________________________________