Nedopustiva lakomislenost

Kada je reč o higijenskoj ispravnosti pijaće vode, bez obzira da li je reč o vodi iz akumulacija, izvorišta ili bunara u priobalju reka, stručnjaci poput profesora dr Miodraga Pantelića, specijaliste sanitarne hemije i stručnog konsultanta Ozon pressa na realizaciji projekta “Zapadna Morava biser prirode ili slika i prilika nebrige”, upozoravaju na činjenicu da se standardi higijenske ispravnosti pijaće vode koji se primenjuju u Srbiji, a samim tim i u slučaju sistema za vodosnabdevanje koji se nalaze u slivu Zapadne Morave, drastično razlikuju od standarda koji se primenjuju u svetu.

– Uveravanja da maksimalne dozvoljene koncentracije nisu prekoračene, da nismo “ispod crte”, “ da nema da brinemo”, uz odomaćeno: “sve je pod kontrolom” – predstavljaju nedopustivu lakomislenost. Priroda je odredila život bez otrova, ne priznaje sustanarstvo sa njima, niti ikakve maksimalno dozvoljene ili nedozvoljene koncentracije. Takvi stavovi su obmana i neiskrenost, pa je stoga neophodna bolja kontrola vode za piće. Kontrolom vode (osnovnim i periodičnim) obuhvaćeni su temperatura vazduha, vode, boja, mutnoća, miris, ukus, Ph vrednost – upozorava profesor Pantelić.

Činjenica da Zapadna Morava nejvećim delom svoga toka obuhvata područja sa izuzetno intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom nedvosmisleno ukazuje na opasnost koju hemikalije koje se koriste u poljoprivredi predstavljaju za ovu, kao i za većinu ostalih srpskih reka.

Poljoprivredna zemljišta prekrivena agrohemikalijama i kontaminirane površinske vode ugrožavaju podzemne vodotokove, koji se koriste u industriji i za vodosnabdevanje stanovništva.

– Izuproturon i atrazin, kao herbicidi, su značajno prisutni u atmosferi samo tokom sezone tretiranja, dok se linden i ostali ugljovodonici detektuju kao insekticidi u zemljištu, kišnici i u vodenim tokovima tokom čitave godine i mnogo godina iza primene. Tako su najveće koncentracije od 1 mg/l vode izuproturona i atrazina otkrivene u kišnici. Organofosforni insekticidi su najčešće detektovani pesticidi u vazduhu i kišnici, u koncentracijama od nekoliko miligrama do nekoliko stotina mg/l i to tokom čitave godine. Za ostale preparate sa nižim pritiscima para postoji korelacija između njihove detekcije u kišnici i sezone njihove primene u poljoprivredi. Tako su izoproturon i atrazin utvrđeni u kišnici u vreme aplikacije ili tokom dva meseca u ekvivalentnoj količini primene. Nizak nivo pesticida, kao I najviše i najčešće korišćenih herbicida, se detektuje u vodama, no i pored toga postotak iznad 1 mg/l nije dozvoljen u vodi. Glavna poenta je da se zaštite vodene sredine u cilju minimiziranja pesticidnog inputa u vodi. Uobičajeno je da se registruje godišnje prisustvo oko 200 pesticida u niskom nivou u vodenim sredinama, uglavnom u površinskim, svežim i podzemnim vodama – upozoravaju stručnjaci.

Na papiru se zaštita vodnog bogatstva „prostire“ kroz nekoliko ministarstava, agencija i ustanova, a više zakona štiti vodne resurse. Na najjednostavnija pitanja, koliko su naše reke i jezera zagađeni i zašto je to tako – u svim tim ustanovama i institucijama koje brane i štite vodu, najčešći odgovor je bio:

–  Nismo nadležni!

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

________________________________________________________________