Nedovoljno o Briselskom sporazumu

Beogradski i mediji na Kosovu nisu dovoljno obradili temu Briselskog sporazuma i izveštavali su uglavnom o njegovoj primeni, ocenili su danas učesnici debate o medijskom izveštavanju o Briselskom sporazumu.

Zajednički stav o rezultatima medijskog monitoringa je da je tema Briselskog sporazuma u javnosti i medijima nedovoljno obrađena, rekao je Pavle Dimitrijević iz Biroa za društvena istraživanja – BIRODI, koji je sproveo istraživanje „Briselski sporazum – između stvarnosti i medija“.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je u periodu septembar – decembar 2015 realizovao aktivnosti na polju monitoringa medija na srpskom jeziku na Kosovu, kao i izabranih medija u Srbiji. Tokom perioda monitoringa, predmet analize su bili svi medijski sadržaji koji su se odnosili na teme povezane sa Briselskim pregovorima.
Tim Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) organizovao je debatu „Briselski sporazum – između stvarnosti i medija“ gde se diskutovalo o glavnim nalazima izveštaja i tražili odgovori na pitanja: Da li su mediji ostvarili javni interes tokom izveštavanja o Briselskom sporazumu?  Pozitivni i negativni primeri izveštavanja.  Koje su naučene lekcije iz monitoringa?  Uloga medija u Briselskom procesu, odnosno albansko – srpskim odnosima.

Briselski i prateći sporazumi su, i u javnosti i u medijima, u značajnoj meri ostali u magli i bilo je dosta problema u njihovoj interpretaciji, rekao je on. Autor izveštaja Zoran Gavrilović je rekao da je cilj monitoringa bio da se sagleda stanje u medijima i otvori debata. On je upozorio da se još iz monitoringa 2012. godine videlo da u društvu u Srbiji nema dijaloga i da se ono deli. Srbija ima ozbiljan problem sa javnim dijalogom, rekao je on. On je rekao da rezulatati praćenja informativnih emisija pokazuju da je najviše vremena Briselskom sporazumu na beogradskim medijima sa nacionalnom frekvencijom odvojeno na RTS i B92, a manje na TV Pink i TV Prva, dok su mediji na srpskom jeziku na Kosovu toj temi posvetili skoro dvostruko više vremena.

U prilozima beogradskih medija sporazum je sporedna tema, dok je u kosovskim medijma ona dominantna, rekao je on i dodao da u medijima dominiraju afirmativni izveštaji, ali jako je malo reportaža. Gavrilović je istakao da se priča o briselskom sporazumu stavlja u kontekst evropskih integracija Srbije, unutrašnjih političkih dešavanja na Kosovu i primene onoga što je dogovoreno, ali ne i u kontekst unapredjenju odnosa Srba i Albanaca.

Tematski okvir je opšte načelna priča o sporazumu i njegovoj primeni i skoro polovina priloga su prazna priča, rekao je on. Dražen Pavlica, koji je sakupljao i analizirao podatke, je kazao da se mediji nisu osvrtali na odnose Srba i Albanaca u prošlosti ili budućnosti, već su se usredsredili na sadašnje stanje stvari. Mediji su po pravilu sveli sporazum na sprovođenje i nesprovođenje dogovorenog i u fokus su stavljali formalnu stranu, a ne suštinu sporazuma, konstatovao je Pavlica.

_____________________________________________________________