(Ne)efikasnost zaštite

Ako se izuzmu neke planinske reke koje se nalaze u nenaseljenim ili slabo naseljenim područjima, teško je navesti reku u Srbiji u kojoj, od kraja šezdesetih kada na ovim prostorima počinje da se posvećuje veća pažnja zaštiti životne sredine, nije zabeležen neki ekološki aksident. Nekontrolisana industrijalizacija, tokom koje je zaštita životne sredine ignorisana pa je teško navesti industrijsko postrojenje koje poseduje uređaje za prečišćavanje otpadnih voda i urbanizacija, koju nije pratila izgradnja kanalizacione infrastrukture, doveli su do toga da su se reke od kojih nastaje Zapadna Morava nebrojeno puta našle na meti zagađivača, pa Čačani još uvek pamte velike pomore ribe koji su se nekoliko puta desili tokom ranih sedamdesetih, ali i kasnije.

Rzav

Da apsurd bude veći, uprkos činjenici da je prvi zakon koji uređuje oblast zaštite životne sredine u bivšoj SFRJ donet još daleke 1975. godine, a kojim su jasno propisane sankcije prema zagađivačima, u medijskim arhivama ne postoji podatak da je od tada do danas otkriven i sankcionisan neki zagađivač. Uglavnom se sve, kao i danas, završavalo na tome da inspekcijski i pravosudni organi podnesu prijavu protiv N.N. počinioca. U međuvremenu, donet je i Nacionalni program zaštite životne sredine, ali, kada je reč o rekama i površinskim i podzemnim vodama, malo toga se promenilo u praksi. Na drugoj strani područje Ovčarsko-kablarske klisure, kojim su obuhvaćena reka Zapadna Morava i veštačka jezera Ovčar Banja i Međuvršje, je još 2000. godine proglašeno za zaštićeno područje, ali malo šta od onoga što je najavljivano je sprovedeno u praksi, pa se, samo po sebi, nameće pitanje da li su reka Zapadna Morava i Ovčarsko-kablarska klisura zaista biseri prirode kako se u javnosti predstavljaju ili je reč o još jednom devastiranom prirodnom bogatstvu čije vrednosti nismo ni svesni.

Jezero Međuvršje

Kada se u vidu ima činjenica da su se gradovi i naselja u slivu Zapadne Morave, pre izgradnje sistema za vodosnabdevanje „Rzav“, pijaćom vodom snabdevali iz reni bunara u priobalju reke, koju ugrožavaju brojne divlje deponije, ali i pesticidi i hemijska sredstva koja se koriste u poljoprivredi, onda je problem zagađenja još alarmantniji

– Posle Drugog svetskog rata vodosnabdevanje preko organizovanih vodovodnih sistema odnosilo se samo na 14, a danas na oko 60 odsto stanovništva. Ostatak građana Srbije pije vodu iz bunara i sa izvora. Iako je voda za piće u Srbiji dobrog kvaliteta, zbog dugogodišnjeg neulaganja u vodovodne sisteme postaje sve lošija, a broj vodovoda koji su zdravstveno rizični je u porastu. Prema studiji „Snabdevanje vodom za piće stanovništva Srbije“, na kojoj je pre tri godine radio Institut za zaštitu zdravlja Srbije, svaki treći vodovod je rizičan zbog mikrobiološke, svaki četvrti zbog fizičko-hemijske neispravnosti, dok je svaki peti vodovod rizičan zbog delovanja oba faktora. Samo dvadeset gradova u Srbiji ima uređaje za prečišćavanje otpadnih voda, a zbog nedostataka rezervnih delova i sredstava za održavanje, većina tih uređaja nije u stalnoj eksploataciji, tako da se od ukupne količine ispuštenih otpadnih voda prečisti tek zanemarljiv deo – navodi se u istraživanju koje je u februaru 2003. godine objavio nedeljnik Vreme.

Ušće Ibra u Zapadnu Moravu       (Foto: Branislav Šarčević)

Poguban podatak, kada je reč o slivu Zapadne Morave, predstavljaju činjenice da samo u Kraljevu postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, koji uz to radi sa drastično smanjenim kapacitetima, da industrijski pogoni ne poseduju filtere, a da se fekalna kanalizacija, kao što je to slučaj sa vikendicama na jezeru Međuvršje, uglavnom direktno uliva u reku. Kada se tome dodaju brojne divlje deponije, koje su vremenom postale nezaobilazni deo pejzaža širom Srbije, postavlja se pitanje, da li uopšte u Srbiji postoji iskrena želja da se zaštita životne sredine dovede na nivo na kakvom se nalazi u razvijenim zemljama EU, a kojima, sudeći na osnovu verbalnih iskaza srpskih političara, nastojimo da se pridružimo.

Video prilog: Zašto su nam se dogodile poplave (produkcija TV Telemark i OzonPress)

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_______________________________________________________