Nemerljive posledice ljudskog nemara

O tome koliku opasnost za ljudsku civilizaciju predstavlja zagađenje životne sredine napisano je mnoštvo knjiga, održana su nebrojena predavanja, a ekologija i zaštita životne sredine su uvršteni i u školske programe. Međutim, uprkos tome, trka za profitom i nemaran odnos prema prirodi i prirodnim resursima još uvek odnose prevagu u odnosu na zaštitu životne sredine, zbog čega strušnjaci neprestano apeluju i upozoravaju na nesagledive posledice koje zagađenje životne sredine može imati u ne tako dalekoj budućnosti. Na drugoj strani, uprkos čijenici da su ekologija i borba protiv zagađenja vremenom postali nezaobilazna tema, svakodnevna praksa i brojni primeri koji ilustruju nemaran odnos prema prirodi nameću obavezu, pre svega medijima, da se svakodnevno bave ovim temama, a ne samo onda kada dođe do neke ekološke katastrofe.

Koliko god da se u javnosti govori o zaštiti životne sredine stiče se utisak, sudeći na osnovu primera reke Zapadne Morave i njenog sliva, da je u Srbiji ekološka svest još uvek na niskom nivou, bilo da je reč o privrednicima, državi ili običnim građanima na šta najslikovitije upozorava stanje naših voda. Da tragedija bude veća, sve ono kroz šta danas prolazi Srbija, kada je ekologija u pitanju, a što u mnogome otežava pristupanje naše zemlje Evropskoj uniji, prošle su razvijene evropske zemlje, ali nažalost iz njihovog primera smo izvukli malu ili čak nikakvu pouku. Delimično zbog situacije koja je obeležila devedesete godine prošlog veka na ovim prostorima, delimično zbog hronične finasijske krize sa kojom se zemlja suočava, ali u najvećeoj meri zbog naše tradicionalne neodgovornosti.

– Većina reka, naročito u razvijenim zemljama sveta, postale su kanali otpadnih voda. Industrijske i komunalne otpadne vode prevazišle su kapacitete vodenih tokova, pa voda nije u stanju da te otpadne materije razgradi. Velike reke u Evropi nose tone štetnih supstanci (npr. soli teških matala: žive, olova, kadmijuma, te celuloznu pulpu, ulja, deterdžente i dr.), pa se ne mogu koristiti za piće i rekreaciju. Svesnost o zagađenju voda, kao i sam ovaj problem postoje odavno. U 18. veku zabeležena je rečenica: Reka Rajna — to je znano — pere Keln, plemeniti grad, ali recite koja je to božanska sila koja će oprati reku Rajnu? Uprkos tim ranim saznanjima, zagađenje je najznačajniji i najaktuelniji problem današnjice. Vode su kontaminiranije nego ranije. Visla, Laba, Odra i još neke velike evropske reke ostale su gotovo sasvim bez riba. U slučaju najvećeg trenutnog zagađenja, pola proticaja francuske Sene nizvodno od Pariza čine otpadne vode. Poređenja radi, Parižani su do kraja 18. veka vodu pili direkto iz basena Sene, što bi danas dovelo do zdravstvenih posledica – podsećaju ekološki stručnjaci na stanje sa kakvim su se razvijene evropske zemlje suočavale u ne tako dalekoj prošlosti.

Generalno posmatrano, kvalitet voda u Srbiji je nezadovoljavajući. Veoma čista voda – klase I i I/II – nalazi se u planinskim područjima, dok najzagađenije vodotokove predstavljaju Stari i plovni Begej, kanal Vrbas-Bečej, Toplica, Veliki Lug, Lugomir, Crni Timok, Krivaja, Zlatica, Topčiderska reka, Studva i Borska. Istraživanje koje je 2005. godine sproveo Hidrometeorološki zavod ukazuje na pojačano bakteriološko zagađenje nizvodno od velikih gradova. Rezultati monitoringa podzemnih voda upućuju na prisustvo amonijaka, nitrata, sulfida, gvožđa, mineralnih ulja (basen reke Tise), isparljivih fenola i mangana (uzorci uzeti u bunarima u oblasti Bačke), a u nekim slučajevima i na prisustvo suspendovanih čvrstih čestica (npr. u basenu reke Morave).

Južna Morava (Foto Youtube Printscreen)

– Zagađenje vode je jedan od aspekata zagađivanja čovekove životne sredine. Pod uticajem brojnih prirodnih procesa, ali i onih koje izaziva sam čovek, hemijski sastav i sadržaj supstanci u vodama nije stalan, već se neprekidno menja u manjoj ili većoj meri. Sve dok se promene u hemijskom sastavu dešavaju u određenim granicama, voda se može smatrati nezagađenom, pa se ne opaža uticaj na žive organizme. Sve promene izazvane prirodnim pojavama i uzrocima čine da zagađena voda utiče na biljke i organizme koji žive u tim vodenim sistemima. U skoro svim slučajevima efekat je štetan ne samo za individualne vrste i populacije, nego i za celokupnu biološku zajednicu. Sa druge strane, antropogeno zagađenje vode neorganskim materijama izazivaju vađenje i obrada mineralnih sirovina, metalurgija, energetika, hemijska industrija, poljoprivredna proizvodnja, saobraćaj i deponije otpada. Kao i ostali vodotokovi u Srbiji i čitavo područje sliva reke Zapadne Morave izloženo je snažnim zagađenjima organskog i neorganskog porekla koje se, između ostalog, odražava i na kvalitet površinskih voda – navodi Milan Glidžić u radu “Rasprostranjenost zagađivača u slivu Zapadne Morave”.

Video prilog: Krizne tačke na Zapadnoj Moravi (produkcija TV Telemark i OzonPress)

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

__________________________________________________________________