Prethodni članak
Neverovatno: Vlasnici auto-otpada pale plastiku od automobila
Objavljeno 08/02/2021
Уместо покушаја да сазнају шта то толико утиче на загађење ваздуха, челници града нас и даље убеђују да Чачани удишу чист и здрав ваздух. Колико је то тачно смаи осећамо у вечерњим и јутарњим сатима. Међутим, стручњаци и еколози нам дају одговоре. Еколози и пре свега љубитељи природе из удружења Сове на опрезу објавили су да су међу загађивачима налазе и власници ауто-отпада који пале пластику која се не прода. Њихову објаву преносимо у целости.
Парафраза Терезине песме одсликава вапаје заштитара природе, ловаца и мештана да се на (левој) обали Западне Мораве спрече готово свакодневни еколошки акциденти. Постала је пракса да ауто-отпади којих поред пута Чачак – Краљево има ,,мали милион“, неупотребљиву пластику након растављања кола на делове (који се могу продати), депонују и пале на обали Мораве.
Пракса спаљивања пластике ради добијања енергије није непозната у свету, али се ради у контролисаним условима, у за то овлашћеним спалионицама које имају квалитетне филтере. Палити пластику и гуме на отвореном пољу, као што раде наши мали привредници равно је самоубиству. Сагоревањем пластике ослобађају се диоксин, фуран и чађ – пепео који су изузетно опасни по здравље јер изазивају канцер, оштећења дисајних путева, стерилитет, имају негативан утицај на ембрион, срчане залиске и на кардиоваскуларна обољења (Миодраг Стојковић, генетичар), а утичу и на климатске промене. ,,Годишње се у свету произведе 322 милиона тона пластике, а глобално кумулативно око 8,3 милијарди тона (подаци из 2015. прим. аут). Од тога је ¾, односно 6,3 милијарди тона, постало отпад…
Пластика представља једну од највећих претњи за животну средину и здравље људи у овом веку“(Данко Калкан, Пластика – између користи и штете, Balkan green energy news, 2020). Пепео и чађ који настају спаљиваљем аутомобилских делова враћају се на плодне моравске оранице и површину реке, преко поврћа и рибе доспевају на пијаце, а даље у наш организам. Процењује се да, просечно, човек за 7 дана, на овај и друге начине, прогута 5 грама платике што је еквивалент тежине једне платне картице!
У објави је видео добијен од једног ловца и фотографије згаришта пластике на Западној Морави код Мојсиња.
Према томе, драги наши мали привредници и упосленици у ауто-отпадима НЕ ПАЛИТЕ ПЛАСТИКУ – РЕЦИКЛИРАЈТЕ.
Verovatno nije znala komunalna policija za to do sada😂😂😂😎
Za sve to su krive inspekcijske sluzbe, odnoano gradska vlast, koja je dozvolila odnosno.me sprovodi rigoroznu kontrolu nad auto otpadima koji memaju ispunjene uslove za odlaganje plastike i guma vec bacaju na priobalju morave i pale. Veoma je jednoatavno reaiti auto otpade samo kada bi menadzment grada smeo da se upustinu resavanje problema a cinjenica je da ne zeli da se bavi grad resavanjem ovih problema. Za u dana sve moze bito pod konac.
Stoka seljačka, potrovaše nas ovi krševi. Mi smo jedan veliki auto otpad evrope.
Zorana za dir3ktora TOCa!
Ili otpadzije ili cigani koji kupuju sedista i kablove na kilo, pa ih pale negde drugde zbog bakra. Nazalost, dok svi ne krenemo da se ponasamo bolje, nece biti bolje.
A sugradjani iz Konjevica, Ljubica i Keja koji se guse svaku noc mogu oko da bace na jednu veliku firmu u okruzenju koja radi cinkovanje nocu. Ta firma se zove Unipromet i nalazi se bas tu kod kruznog toka Tanasko Rajic. A da ne spominjemo onda ogroman broj ljudi koji lozi i dalje na ugalj.
Dakle, kao sto sam rekao na pocetku, ako hocemo da bude bolje, svi moramo da budemo bolji.
Ali valjda mora da postoji i jedna divlja Srbija sa divljacima, da bi postojala i jedna Nemacka.
OVO LOŽE KOBILARI IZ ERČEGA. RLJUG OD LJUDI.
Dovelo ono tetkino bosoglavo. Guzlać odvratni.
Да, да… Послењих неколико дана крај Мораве се осећа некакав врло чудан мирис (боље рећи: гадан смрад) који као да потиче од неких лепкова (туткало из Првог маја?) или баш од ове спаљене пластике. У сваком случају сатреше нас са свих страна, градски оци дрпају где стигну а заштита животне средине им је последња рупа на свирали уместо да буде главни приоритет. Док се не скупите и не отерате ту багру да бисте комплетно очистили сав тај накупљени људски отпад и шљам, не надајте се ничему добром и бољем од тренутног стања. Како сте сејали, тако ћете и пожњети. Нек вам је свима Бог у помоћ.