Niko ne rešava crnu tačku u Mojsinju
U selu Mojsinje nadomak Čačka ne postoji kuća u kojoj se zbog stradalog na Ibarskoj magistrali nije zakukalo. Ukleta saobraćajnica koja prolazi kroz centar sela, odnela je na desetine života, tvrde meštani. Rešenje za višedecenijski problem vide u usporavanju saobraćaja kroz ovo naseljeno mesto.
– Meni je 1992. godine na ovom putu poginuo sin Milutin koji je imao 12 godina. Nastradao je kada je prelazio Ibarsku magistralu. Udesi su i danas veoma česti, a i dalje ginu ljudi – priča Miloš Đoković, meštanin Mojsinja. On dodaje da je magistrala preopterećena saobraćajem, a da nije prošla ni jedna nedelja da se nije dogodio barem jedan udes.
– U poslednjih 20 godina bilo je više od 100 udesa, veliki broj je sa smrtnim ishodom. Stradaju čitave porodice. Čini se da je ovo baksuzno mesto na Ibarskoj magistrali – priča Đoković.
Na deonici Ibarske magistrale kroz Mojsinje ograničenje brzine je 60 kilometara na sat, a kroz naseljeno mesto je zabranjeno preticanje. Međutim, meštani kažu da, iako partola saobraćajne policije svakodnevno dežura na ovom pravcu, vozači za sve to ne mare previše.
– Šta vredi znak kada se ovuda juri i do 130 na sat. Silni je narod izginuo i mi više ne znamo šta da radimo. Umrem svaki put kada iz dvorišta čujem škripu kočnica, udarce i jauke – kaže meštanka Ivona Jeremić, dodajući da su ranijih godina imali obeležen pešački prelaz na magistrali, ali kao da nisu.
– Na zebre, koje su se brzo izbrisale, vozači gotovo da nisu obraćali pažnju, što je najveći ptoblem predstavljao školarcima, koji autobusom dolaze u školu i moraju da pređu magistralu. Mora postojati način da se na ovoj deonici saobraćaj uspori, inače ćemo svi izginuti – revoltirano kaže Ivona.
U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 2019. godine nastradali su meštani Milica i Aleksandar, majka i sin. Udes se dogodio u samom centru sela, kada je na njih naleteo autobus koji je preticao na punoj liniji.
– U proteklih nekoliko decenija mnogo ljudi je izgubilo život u Mojsinju, među njima su moji majka i brat. Još više ljudi je povređeno. Problem Mojsinja se mora rešiti, a načina ima, samo treba volja nadležnih. Ne znam koliko još ljudi treba da nastrada da bi se nešto preduzelo – kaže Vladimir Milošević, koji je na Ibarskoj magistrali, nedaleko od kuće izgubio majku i brata.
Nešto kasnije, na ovoj saobraćajnici je nastradala i vlasnica restorana Bobana, koja je unesrećenim Miloševićima prva pritrčala u pomoć kada su oni stradali, zajedno sa ostalim meštanima. Ova žena je poginula na povratku s posla na potezu „Stara kafana“.
Meštani kažu da bi o stradanju svojih bližnjih mogli još da pričaju, ali da mi nemamo toliko strana, koliko oni svojih vapaja.
kurir.rs
Jednostavno i prosto. Par ležećih policajaca na ključnim tačkama, usporavanje saobraćaja i kraj. Bolje i gužva s vremena na vreme, nego jedan jedini plač porodice stradalog.
Bitniji su stadioni nego ljudski životi!
Najbolje je sto ste selo izgradili na magistrali, pa nije ni cudo sto se desava toliko problema. Svi bi uz dzadu. I naracvno, ponasate se kao da vam je pradeda tu dzadu ostavio!
Resenje postoji, centar sela i samo selo se ne nalazi na magistralnom putu, ali seljacki mentalitet (ne samo Mojsinja nego mnogih sela u ovoj zemlji) je da magistralni, brzi, put ide kroz naseljeno mesto. E stoga i toliko nesreca, ne samo kod vas vec u celoj zemlji.
Resenje vam je blizu, kao i ovima u Mrcajevcima, kad bude gotov Moravski koridor, imacete jednu desetinu saobracaja kroz seoce, te nece ni biti problema.
Pa nije magistrala auto-put da ne sme da se gradi 40 metara od nje. U Beogradu je decenijama I-75 prolazio kroz sam centar grada. Ležeći policajci ili semafor i kraj priče.
da, I-75 prolazio i prolazi i dalje – auto put, na kome nema mesta za pesake, sa uredjenim ulazima i izlazima iz rezidencijalnog dela na sam auto put. o tome i pricam! selo/naselje centralizovano, a put prolazi PORED a ne kroz samo selo. ko treba na magistralu, lepo se ukljuci pa vozi. zbog 300 a cesto i zbog daleko manje ljudi, usporavati desetine hiljada vozila godisnje na svakoj deonici u ovoj zemlji. vrlo interesantan pristup.
A pored magistrale, bas ne bi trebalo graditi, ne na 40, nego ni na 400 metara. nego volite odma dizidjete na asValt!
Putevi u Čačku su u očajnom stanju.Zakrpa do zakrpe (a krpljenje ulica je najbolji način za ogroman lopovluk).Koliko su utrošili na „krpljenje“ mogli su svaku ulicu ponovo asfaltirati.Po stanju ulica se vidi „uspešnost“ trenutne vlasti.A ulice u Čačku služe za uništavanje automobila.
Izgubljeni velikog broja sugrađana idu na dušu ovoj napeednjačkoj vlasti koja ništa i nigde nije učinila za bezbednost saobraćaja. Gde idu naše pare?Za bezbednost ništa,samo u behatone.