Novi broj Čačanskih novina

Od utorka, 7. aprila, u prodaji je novi broj Čačanskih novina, u kojima, između ostalog, možete pročitati: 

Zemaljski dani peku

Proizilazi da se malo toga u Srbistanu promenilo od vremena Miloša Obrenovića, kada je nekim “umnim” glavama sinula ideja da, zarad mira u kući, ne bi bilo zgoreg pobiti sve pismene i obrazovane, budući da takvi samo nešto nakuruju i zaprđuju. Samo da se ne lažemo ovoj, kao i svim prethodnim vlastima, ima mnogo toga da se zameri, ali im se nikako ne može osporiti predan i samopregalački rad na urušavanju sveopšteg sistema vrednosti.

Kao i kod struje, i ovo sa platama i penzijama više upućuje na odustajanje od neophodnih reformi javnog sektora, nego na manifestaciju odlučnosti da se u njima istraje. Čim se pokaže prva i minimalna mogućnost da se nastavi po starom. premijer Vučić pokazuje snažnu sklonost da tu priliku iskoristi. Po principu: što ga više menja(m), sve je više isto.

Veći deo dana i noći provodio je u kafani. Kao da je smatrao da je to najhumanija socijalna ustanova. Nije bio ni gurman, ni pijanac. Jeo je retko, malo, pa i to mrljavo i bez volje. Voleo je da popije čašu dobrog vina, ali se, koliko znam, nije nikad opijao… Iako je bio siromah, imao je neku naklonost prema gospodstvu i averziju prema prostakluku. Nije nikad psovao, ni bio razvratan, razuzdan i bučan…

Ideja neophodnosti estetskog i kulturnog vaspitanja, koje se od malena neguje i razvija, nije nova i sasvim je logična. Kultura jeste svima dostupna, ali, ne umemo svi da je cenimo, niti pojmimo na isti način. Kultura se, na neki način, mora zaslužiti. Kao i sve vredne stvari, ona zahteva da se malo pomučimo ne bismo li zavredeli da nam otkrije svoje suštinske lepote

Čačanski motociklizam i motociklisti kroz decenije

Krunu, za AMD Čačak, zlatne takmičarske 1957. godine nesumnjivo je predstavljalo proglašenjem kluba za najuspešniji klub u Jugoslaviji i Dragana Milićevića, posle sumiranja rezultata na takmičenjima u Novom Sadu, Čačku, Nišu, Boru i Kragujevcu, za šampiona Srbije. Zahvaljujući izuzetnoj vožnji Dušan [ipetić se nametnuo saveznom selektoru koji ga je, kao jedinog vozača iz Srbije, uvrstio u reprezentaciju koja će 1958. godine nastupiti u Poljskoj na ocenskom takmičenju na Tatrama.

________________________________________________________________________