Novi broj Čačanskih novina

Od utorka, 13. juna, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Koncept koji se prepoznaje pod ranim naslovom – sposobni a ne podobni, već pet godina gospodaru Vučiću donosi politički profit. Mada nas svakodnevna praksa uči da od ovog koncepta, kako bi rekli u Leskovac, nema ni mojega. Pa su tako profesionalne i stručne reference ili diplome Sorbone, Oksforda, Kembridža… luk i voda u odnosu na pripadnost naprednjačkoj bratiji.

Nemojte da se bečite i iščuđavate kada ovih dana čujete kako su neki zaslužni naprednjački drugovi, u našoj kapitalnoj kasabi, tankog profesionalnog iskustva i sa diplomama diskutabilne vrednosti, idealna, čak bi se reklo univerzalna, rešenja za direktorske funkcije.

A i šta tu ima da bude čudno kada se suočite sa pogubnom činjenicom da je partijska pripadnost prioritetna čak i kada je reč  o Organizacionom odboru Ljubićke pasuljiade, koja nije održana samo zbog toga jer s kolca i konopca skupljeni naprednjaci nisu uspeli da organizaciju stave pod svoju šapu.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Nema mudrog mesije koji bi umeo da iz svega izvuče državu neoštećenu. Primer Crne Gore za nas nije primenjiv, niti je Srbija za bilo koga tako zanimljiva. Montenegro je taman na granici bratske mržnje. U stvari, ideja i jedne i druge sile je da Srbija ne ode ni na jednu stranu, pa kako joj bude. Jedino tako ona će biti na mestu konflikta, što će je držati u blizini obe velike sile. Niko ne bi znao šta da radi sa ovom zemljom ako se opredeli. Niti ako ostane neutralna, jer to ona nije. U svakom slučaju, niko od velikih nema ideju šta valja činiti sa Srbijom, kao što to ne zna ni ona sama.

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Razumevanje i podrška za OSI postoje, ali moraju biti mnogo dublji i jači. Mladima sa invaliditetom, kojima to invaliditet dozvoljava, treba stvoriti što više uslova da se obrazuju i rade na sebi i svojoj samostalnosti.

Piše: Branimir Radovanović

Retke lepote, duhovita, načitana i rodoljubiva, Draga Spasić je ubrzo postala voljena i cenjena i u čačanskoj čaršiji, bez obzira na ogovaranja i zadivljenosti kojih je bilo.  Švabe su je stalno motrile. Bilo im je sumnjivo zašto je jedna tako poznata umetnica došla i ostala u Čačku. Preko svojih žbira poručivali su joj da se vrati u Beograd. Ali, Spasićka je ostala verna sebi i svojoj zaveštanoj ljubavi.

Piše: Milica Baković

Današnjim generacijama, koji košarku povezuju sa velelepnim dvoranama koje primaju i po par desetina hiljada gledalaca, verovatno je neshvatljivo da je u to posleratno vreme, ova košarkaška utakmica odigrana na delu travnatog, kišom raskvašenog, fudbalskog terena.

_______________________________________________________