Prethodni članak
Novi broj Čačanskih novina
Od utorka 11. jula u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:
Zemaljski dani pekuSprdačina na milion načina
Umesto obećavanim investitorima, investicijama i novim radnim mestima lokalna vlast je Čačane, što im se život svodi na dan i komad, obradovala cirkusom. Svega smo se nagledali i naslušali. Igrarije sa dve skupštinske govornice i krađom mikrofonskog kabla. Srceparajućih tirada o novosrbijanskom (ako ste zaboravili to su oni isti što su onomad policijom sprečavali odbornike da uđu u skupštinsku salu) (ne)demokratskom nasleđu. Okupacije predsedavajućeg astala, zbog koje su neki odbornici bili prinuđeni da, koliko god im to teško palo, pređu prag Doma kulture. Ali sve to, morate priznati, ostalo je u senci tragikomedije koju je Čačanima upriličio Igor Šojić Trifunović. Njegova ljuta, sad je vidiš, sad je ne vidiš, rana zadobijena u odbrani čačanskog parlamentarizma i naprednjačke časti bacila je sve u zasenak.
Piše: Aleksandar Arsenijević
Dosije X na čačanski način
Dušankina pitanja bez odgovora
Prema svedočenju komšija, Dobrivoje se žalio da mu nije dobro i nakon odlaska ekipe Hitne pomoći, pa je molio da opet pozovu lekare. Nekoliko puta je ponovio da će te večeri umreti. Komšije su ispričale Dušanki da su još dva puta zvali Hitnu pomoć, ali da niko nije došao.
Piše: Stojan Marković
Internet čaršija
Slučaj penzionera Nikolića
Nikoliću je dato da formira hedonističku trupu, sastavljenu od trutova koji će se razdragano baviti besmislenim idejama. Šta Nikolić zna i može u nasrtljivom pokušaju da lično sarađuje sa voljenim velikim silama? Na oba pitanja odgovor bi morao da bude: baš ništa!
Piše: Ljubodrag Stojadinović
Mihajlo Simić Čačanska kazivanja
Gospođa ministarka u ćiri
Ušao sam sa majkom u voz za Beograd. Krenula je tamo na nekoliko dana, pa je povela i mene. Ušli smo u voz, seli u kupe prve klase i zauzeli mesta preko puta jednog starijeg gospodina i jedne lepo odevene žene. – Znaš li ko je ova gospođa? – zapitala me je majka pošto smo se smestili na svoja mesta, pokazujući glavom na našu saputnicu.
Piše: Milica Baković
________________________________________________________
Добио Шојић конкуренцију…:)
“ Sramota me koliko nam dobro ide “ ,… 🙁
Za Dobrivoja nema saniteta. Ali zato, za “teško ranjenog“ Trifunovića itekako ima. Stvorio se tu očas posla. Pa, naprednjaci, zar vas nije sramota??? Taj sanitet, koji ste radi vaše farse dovukli pred opštinu, je možda nekome bio preko potreban. Znam da ste dobili direktivu odozgo da na svaki način progurate to što ste naumili, ali ima li u vama koliko bilo ljudskosti? Dostojanstva vidim da nemate.
Дотако сам дно живота певаше покојни Тома Здравковић.