Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 8. maja, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati: 

Zemaljski dani peku

Predvođena ljutim i beskompromisnim sindikalcima srbistanska ponosna radnička klasa je poslodavcima i vlastima, po ko zna koji put, jasno i nedvosmisleno stavila do znanja da sa njom nema zezanja. Da Srbistancima  ništa ne fali u praznoj kući. Nekom ko se vodi logikom ova srbistanska prvomajska sindikalno-ministarska idila može se učiniti sumanutom i krajnje apsurdnom. A opet da bi se proniklo u njenu suštinu nije potrebna bogzna kakva pamet. Potrebno je samo vratiti se  u avgust 1999. godine i setiti se veličanstvenog pomračenja Sunca. Tada kada se ceo normalni svet divio ovom veličanstvenom prirodnom fenomenu, Srbistanci su se skrivali po podrumima i iza spuštenih roletni.

Piše: Aleksandar Arsenijević 

“A ja trpim ovde svakakve jadnike koji izmišljaju nebuloze o meni, mom bratu, o mom kumu, o mafiji koju navodno vodim. Zar to nije sloboda, piši o mafiji, ali ne diraj mi brata”

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Upotreba pesticida nastavlja progresivno da raste, ukazujući na to da proizvođači smatraju pesticide efikasnim i jeftinim, naročito tamo gde je za zaštitu bilja potrebno mnogo skupe radne snage. Međutim, ovako široka i neracionalna upotreba pesticida izaziva zabrinutost za zdravlje ljudi i postavlja se pitanje njihove racionalne primene.

Vidiš, taj Đorđe Kovbasko! To je jedna frapantna istorija. Mi đaci smo smišljali šta da radimo: „/…/ mu majku, ubićemo ga!“ I on dobije premeštaj u Kragujevac 1941. godine, Nemci vode đake na streljanje, a on kao emigrant može da se izvadi… Ne, on ode sa đacima i bude streljan. Taj profesor koga smo mi mrzeli! Fantastična istorija! Od toga sam sto puta hteo da napravim film i nikad nisam mogao. Kažu: „Ne može. Emigrant!“

Priredio: Vladimir Dimitrijević

____________________________________________________________________