Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 15. maja, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Stoji da čačkonačelnik Todorović i njegovi “stručni” savetnici ruralnog tipa nisu obavešteni da je Čačak nekada davno imao profesionalno pozorište, ali pogreši i pop dok čita, pa što ne bi čačkonačelnik rastrzan od industrijske zone, preko zgrade za Rome do “Rimskog trga”. Tvrde dežurni kritizeri da naša kapitalna kasaba za profesionalno pozorište nema ni materijalnih ni kadrovskih kapaciteta, a zaboravljaju koliki se novci decenijama arče na “vrhunski sport” i raznorazne jade. A što se glumaca tiče ni  to nije problem. Da su dežurni dušebrižnici odgledali samo petnaestak minuta zasedanja lokalnog parlamenta shvatili bi koliko glumačkih bardova hodi  našom kasabom i sa nesretnim Čačanima, o njihovom trošku, tera komendiju.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Za svih ovih 150 godina “mnogo mladosti je ovde ostavljeno i potrošeno”, premnogo ljudi, od rukovodilaca i najboljih stručnjaka, pa do portira na kapijama i higijeničarki, davalo je svoj doprinos. U ovoj kući radili su i stručnjaci koji su kasnije u univerzitetskim bolnicama postajali profesori medicine i doktori nauka.

Piše: dr Zoran Antonović

Patogeni mikroorganizmi u otpadnim vodama su uglavnom veoma otporni i u njima nalaze povoljne uslove za razvoj.

Prijatelji Francuzi nisu mogli ni da pretpostave da smo mi, dečaci, u tamo nekoj Srbiji, još tada znali za njihove revolucije, Dantone, Robespjere, Filipe, Lujeve, Henrije, Napoleone, Žozefine, Jovanke Orleanke, stogodišnje ratove sa Englezima, bitke na Marni, Verdenu, Vaterlou, da smo znali za Versaje, Bastilje, zamkove na Loari, Balzake, Igoe, Zole, Dime, Larošfukoe, dok oni nisu bili sigurni da li se Bukurešt nalazi u Jugoslaviji ili je Prag prestonica Bugarske.

Priredio: Vladimir Dimitrijević

__________________________________________________________

________________________________________________________________