Novi broj Čačanskih novina
Od utorka, 11. juna, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:
Zemaljski dani peku
Kad Srbistan (u)stane!!!
Koliko god se gospodar Vučić i njegovi seizi trudili da, sebi svojstvenim, bahatim, drskim i nipodaštavajućim vokabularom, verne podanike ubede kako su ovi protesti maslo belosvetskih sila mraka i haosa, stranih plaćenika i domicijelnih ništarija, biće da je Srbistancima, uprkos što rezultati poslednjih izbora ukazuju na suprotno, došlo iz stražnjice u glavu. Bilo da je reč o nesretnim malinarima sa kojima ova i sve prethodne vlasti mečkaju svakog bogovetnog juna ili raji kojoj je prekipelo da neke stvari, poput goriva, plaća po basnoslovnim cenama. Stoji to da već šest godina gospodar Vučić i njegovi, s koca i konopca skupljeni, naprednjaci u krajevima gde se gaji malina ubedljivo dobijaju izbore, ali ne treba zaboraviti i da su Čaušesku i njegovi komunisti neposredno pred pad na izborima dobili poverenje 84 odsto Rumuna.
Piše: Aleksandar Arsenijević
Internet čaršija
Deset miliona, brate!
Nekim čudom, na primer, svi ostali polude, budu otrovani, istranžirani, skršeni ili drogirani te Srbi osvoje trofej nad trofejima, pred kojim je šampion u bilo kom sportu samo bleda senka. Predsednik SNS-a će iz svog, ili ne znam čijeg xepa izvući 10.000.000 evra (slovima deset miliona evra) i podeliti junacima. Nema veze, rekao je on, što loptači dobro zarađuju i rešili su za sebe sve ono što predsednik nije za državu.
Piše: Ljubodrag Stojadinović
Medijski projekat “Poljoprivreda izvor hrane i zagađenja
Zaštita životne sredine od zagađenja iz poljoprivrede
Nesporna je činjenica da je primena mineralnih đubriva omogućila veliko unapređenje biljne proizvodnje, međutim, pokazalo se da mineralna hraniva imaju veoma širok spektar dejstva na životnu sredinu, s tim da mogu uticati pozitivno i negativno na osobine zemljišta, vazduha i vode
180 godina čačanske Gimnazije-Kuća naše mladosti
Uspomene Predraga O. Ćurčića
Kao profesor često sam se pitao šta moji učenici misle kada im kažem da se u vreme moga školovanja nije smelo ni pomisliti na poeziju Dučića, Rakića i Disa. O Jesenjinu je malo nas znalo. Ali ono što je neuništiva tradicija ove škole, to je duh njenih profesora. Iako sputani programom, nadoknađivali su nam njegove nedostatke smelim uputstvima i preporukama za upoznavanje onih civilizacijskih vrednosti o kojima nismo ni čuli. Imali smo sreću, dakle, da su nam profesori svojom kulturom bili iznad sadržaja programa i upućivali nas da tražimo nove lepote i vrednosti u umetnosti i životu.
Priredio: Vladimir Dimitrijević
_____________________________________________________________