Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 02. juna u prodaji je novi broj Čačanskih novina, u kome, između opstalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Neko će sve ovo što nam se dešava pokušati da objasni opštenarodnom neobrazovanošću, tvrdeći da u zemlji u kojoj obrazovanje polovine stanovništva jedva dobacuje do osnovne škole ništa bolje i nije za očekivati. Ali šta je sa onom drugom polovinom Srbistanaca koji su uvek i na svakom mestu spremni da se razmeću svojom pismenošću, obrazovanjem, diplomama i zvanjima? Šta je sa prosvetnim radnicima, lekarima, inženjerima, studentima…? Šta se to desilo sa srbistanskim novinarima što gaje iluziju da su glas savesti srbistanskog društva.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Vlada i Narodna banka moraju mnogo da se potrude, da pokažu mnogo znanja i umeća, da se okanu isprazne propagandne retorike i da prestanu da krive sve druge unutrašnje i spoljne neprijatelje za stanje u kojem je privreda Srbije. Direktno rečeno, nisu banke krive što su prestale da kreditiraju privredu. Ako se tako postave stvari, onda bi poruka guvernerke mogla da se izmeni i da glasi: „Nije pravedno da preduzetnici, firme, banke i građani trpe zbog lošeg rada Vlade i Centralne banke“

Piše: Miša Brkić 

Država nam je jedino pružila najskuplje školarine u regionu i sigurnu mogućnost prodavanja povrća na pijaci sa (bolonjskim) diplomama, koje nemaju uslova ni da odštampaju, a onda i to  papreno naplate! Kada bude formiran stav o značaju obrazovanja i ulaganja u isto, kada naučimo da cenimo i razlikujemo pravo od laičkog znanja, kada se uspostave izvesni kriterijumi i prava selekcija, možda se približimo Evropi i tim strancima koji “odvlače srpsku inteligenciju”. Dokle god država ne ceni obrazovane i talentovane – ne zaslužuje ih

Piše: Isidora Đolović

Za života Rajić je objavio samo jednu zbirku pesama 1908. godine pod nazivom Pesme i proza. Pesnik ljubavi, rodoljublja i gorkih proznih ispovesti je dočekan jednodušnim pohvalama tako da  nastavlja sa pisanjem, ali osim jedne kratke prigodne dramske scene Zaklela se zemlja raju, izdate anonimno 1911. godine, sa potpisom “Pisac”,  za života nije objavio više nijednu zasebnu knjigu.

Piše: Milica Baković

Gojko Zec je bio jedan od najperspektivnijih jugoslovenskih trenera toga doba. Kao “dečko koji obećava”, došao je i u Čačak. Posle dužeg vremena Borac je imao trenera koji je bio u kontinuitetu vođa dve pune sezone. Radio je, s polja gledajući, i dobro i dovoljno. Bio je čovek novoga vremena i novih pogleda.

Pišu: dr Zoran Antonović i Mišo Naumović

____________________________________________________________________