Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 9. oktobra u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati: 

Zemaljski dani peku

Večiti ponavljači

U skladu sa tradicijom i nova školska godina započela je, nečim što se naziva štrajkom prosvetnih radnika potvrdivši da su srbistanski učitelji  i nastavnici u suštini loši đaci. Da uprkos obrazovanju koje poseduju nisu u stanju da uklavire da je poštovanje nečega što se naziva zakonskim štrajkom, odnosno skraćivanjem časova, u zemlji u kojoj država svakodnevno krši sopstvene zakone predstavlja bežanje od realnosti. A realnost je da se sindikalna svest srbistanskih prosvetnih radnika, bez obzira kog sindikata su članovi, nalazi na izuzetno niskom nivou.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Industrijski sindikat brani fabriku i policiju

Prijava protiv radnika i policajaca

Umesto da traži kažnjavanje odgovornih sudija progoni radnike koji čuvaju svoja radna mesta i policajce koji čuvaju javni red i mir. Sudinica Urošević, na teret policijskim službenicima stavlja da nisu sprovodili propisani postupak izvršenja, tj. nisu adekvatno asistirali, što bi trebalo da znači da su nedozvoljeno pravili opstrukciju sudske odluke.

Piše: Stojan Marković

Tema broja-Dve godišnjice koje su obeležile početak novog veka u Srbiji

Sumrak iluzija

Sudbina slučaja Topčider odličan je primer na osnovu kog se može analizirati stepen reforme pravosuđa i celokupnog sektora bezbednosti u Srbiji, pre svega snage i volje države da pročisti državni aparat od onih koji čine, podstiču ili zataškavaju krivična dela. Ako bi se povukla paralela sa nekim ubistvima iz devedesetih, poput ubistva novinarke Dade Vujasinović, očigledno je da se zataškavanje ovog zločina može posmatrati kao državni projekat od izuzetnog značaja. Od tog 5. oktobra 2004. godine, pa do danas na čelu države, bezbednosnih službi i vojske smenjivale su se razne garniture, koje nisu štedele obećanja da će slučaj Topčider biti rasvetljen, a počinioci i nalogodavci izvedeni pred lice pravde. Nažalost umesto toga porodice ubijenih gardista i građani Srbije su u prilici da se neprestano suočavaju sa pogubnom činjenicom da je država Srbija svetlosnim godinama daleko od one Srbije koju su im obećavali kada su 5. oktobra 2000-te godine izašli na ulice.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Čija je Kupusijada

Došlo je vreme za istinu

Održano je do sada 16 Kupusijada, a već deset godina u izmenjenim ”privatizovanim” uslovima u kojima Mrčajevčani dobijaju mrvice.

________________________________________________________