Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 11. juna u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati: 

Zemaljski dani peku

Čekajući “bujicu”

Samo neizlečivim optimistima može da ulije nadu previranje u čačanskom naprednjačkom talogu. Slaba je vajda od toga što se potvrdilo da poslanik Par(m)ezanović, (za drugove iz Filipa tuzla guzla) i njegov kompanjon  Šojić-Trifunović nisu dorasli povereničkom zadatku, pa je sve više onih koji hode Čačkom i posipaju se pepelom po glavi, a koliko juče su bili veći naprednjaci od gospodara Vučića. Slaba je vajda i od činjenice da imenovanje okružnog namesnika iz Pančeva, sa zadatkom da pred predstojeće lokalne izbore očuva akciono jedinstvo ivanjičkih, gornjomilanovačkih ali pre svega čačanskih naprednjaka predstavlja potvrdu ozbiljnog previranja unutar naprednjačkog mulja. Naprosto naivno je očekivati da je moguće da se taloga koji nas decenijama guši rešimo baštenskim crevom.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Internet čaršija

Strogo kontrolisane crkotine

Informacija o tome da su nam Rusi vratili loše meso, iako ima provorazredni značaj za zdravlje i bolest građanstva, ovde je prošla skoro nezapaženo. Vratili, pa šta! Eto, čak i oni su počeli da nas mrze, okrenuli ćurak naopako i pridružuju se međunarodnoj zaveri. Protiv svega što je srpsko. Inače je bilo dovoljno loših vesti i razloga da se javnosti promptno obrate premijerka i ministar poljoprivrede. I da odmah podnesu ostavke. Makar Ana rekla da ništa od toga nije tačno. Da je meso za izvoz samo malo kvarno, tu i tamo. A nju su obrazloženja ruskog uvoznika silno zabavila. Čak se i slatko nasmejala: meso kao meso, šta tu ima! Šta uopšte Rusi znaju o mesu? Da se premijerka upiša od smeha.

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Sufinansiranje medijskih projekata u Čačku – od dobre ideje  do apsurda

Drugačije ovca brsti…

Nema sumnje da je ignorantski stav gradskih službi prema zahtevu Foruma izazvao burne reakcije, kad je reč o načinu raspodele sredstava namenjenih sufinasiranju medija, koje su dobile na težini kada je do javnosti doprla nezvanična informacija da su se učešću građanskog posmatrača u radu komisije suprotstavili njeni članovi. Što je u javnosti i u delu lokalne medijske scene pokrenulo čitav niz pitanja poput: Zašto se medijski eksperti plaše javnosti? Kome je smetalo prisustvo građanskog nadzora? Da li su rezultati Konkursa bili unapred poznati? Da li je bilo političkih ili nekih drugih pritisaka u procesu odlučivanja o kojima javnost nije trebalo da bude obaveštena?

________________________________________________________