Novi broj Čačanskih novina

Od utorka,   decembra, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Dobermani i avlijaneri

Na stranačkom fejsu u beskompromisnu retoričku odbranu gospodara stao je i MrMi, čačkonačelnik, ekspert za arterijske bunare i član najužeg rukovodstva nazadne družine. Samo, može li to i bolje? Šta je sa protestom u junačkoj Gornjoj Gorevnici što iznedri takve gromade poput braće Jugović i našeg čačkonačelnika? Hoće li MrMi, Batica Jugović i brat mu Lesandra dopustiti da im izdajnički ološ Koraks sramoti postojbinu. Hoće li mu gorevničko junačko čovečanstvo zanavek zabraniti ne da kroči na gorevničku leniju već da ikada i igde pomene da sa Gorevnicom ima bilo kakve veze.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Tema – Neutemeljeni optimizam vlasti i sumorne prognoze privrednika

Privreda na respiratoru

Stanje ekonomije i finansija u Srbiji pokazuju da je epidemija redukovala privređivanje i uvećala troškove države; epilog je znatan rast budžetskog deficita i nagli rast zaduživanja. Kako je ekonomija usporena, priliv u budžet je za pet odsto manji nego istom periodu prošle godine. Nasuprot tome, troškovi države su uvećani za 24,8 odsto. Reč je, pre svega, o pomoći države privredi da u teškim okolnostima očuva vitalnost.

Internet čaršija

Brutalan odgovor

Naravno da valja biti njihov izdajnik i rušilac, tek tada si na pravoj strani. Vernici kulta od slame su nas doveli do rasula i opšte međusobne mržnje. Ali Rade Panić je doživeo da ga neprijateljem zovu oni koji to zaista jesu. Samo zbog toga što nije zaćutao kad to za čoveka više nije moguće. Niti hoće, niti bi to više mogao, niti bi valjalo. Zagrizao je jako, udario u centar za bes samog vrha zaraze, i ne želi ni stopu natrag. Njemu je taj vrh moći zapretio lično, možda najzlokobnijom pretnjom. Da nije predsednik, a tvrdi da jeste, odgovorio bi mu brutalno.

Piše: Ljubodrag Stojadinović

75 godina čačanske košarke

Velike pobede Borca  (10)

Čačak je oduvek, u bližem i širem okruženju, tretiran kao mesto sa odličnim igračima, bekovima pre svega, a kasnije i centrima. Čini se da se trenerima toliko nije pridavala pažnja, a bilo je upravo suprotno. Treneri su stvarali igrače, a ne obrnuto

Pišu: dr Zoran Antonović i Mišo Naumović

_______________________________________________________