Novi broj Čačanskih novina

Od utorka, 30. marta, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Siroti mali vlastodršci

Koliko bi ko od vas uspeo da u naš Čačak dovede eminentne inostrane firme i tako sugrađanima omogući evropske plate i standard? Da behatonira našu kasabu? Da sroči, ne recenziju za jedno ozbiljno publicističko delo, već tvit podrške bata Andreju dok se kao lav bori sa koronom. I sve to dok vas pljuje i kuso i repato, pa vam čak i partijski drugovi podmeću i sprdaju se sa vašom magistarskom diplomom, nadčovečanskim trudom i energijom koji ste uložili na putu do nje. Mislite da bi vi izdržali kao naš magistar – čačkonačelnik da kroz prozor udišete miomiris fekalija u ulici u kojoj živite, jer je neprijatelj koji nikada ne spava nešto zbudžio u kanalizaciji da vam napakosti?

Piše: Aleksandar Arsenijević

Tema broja – Ekološka (ne)svest Čačanske napredne vlasti

Behatonirinje preče od zdravlja

U vidu treba imati  da je svojevremeno lokalna vlast, predvođena Todorović magistrom Milunom, na skalameriju koju jedino on, njegovi saradnici i partijski drugovi doživljavaju kao novogodišnju jelku, slupala 30.000 evra. Da je na behatoniranje gradske plaže i bedema, na rogobatnu ogradu u Bulevaru Vuka Karadžića… straćeno više od 730.000 evra i ono što je možda najbitnije da se lokalna vlast zbog „uređenja“ plaže čak kreditno zadužila.

Internet čaršija

Posebno važni životi

Predsednik bez razloga odlaže svoje vakcinisanje, obrazlažući svoje oklevanje zaumnim razlozima. Andrej Vučić je svakako bio na redu za vakcinaciju još pre 45 dana, čak i da nije taj koji jeste. Da nisu Vučići možda protivnici vakcine, vođeni tamo etičkim slomom svog prvog bolesnika? Predsednik bi morao da objasni odakle masovno oboljevanje u njegovoj posebno povlašćenoj porodici? Ili je bolest brata Andreja samo još jedan vapaj uplašenog vlastodršca za pomoć i podršku.

Piše: Ljubodrag Stojadinović

75 godina čačanske košarke

Velike pobede Borca  (23)

Lazar Lečić je važio za jednog od najskupljih tada, iako je imalo ljudi sa većim trenerskim uspesima u tom periodu. Šta je od Borca tražio, koliko je dobio, to je naravno bila poslovna tajna. Ima se utisak da je u Borcu bilo sazrelo mišljenje da se mora “odrešiti kesa”, za dobrog trenera, ako se želi iole bolji uspeh.

Pišu: dr Zoran Antonović i Mišo Naumović

____________________________________________________________________________