Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 14. marta u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Zna narod!!!

Sve su češći i glasniji aberi o tome kako je čačkonačelnik – magistar Milun u našoj kasabi poznat i kao vojvoda od behatona sve češće na meti kritika velikog vođe. Da će na predstojeće lokalne izbore nazadna družina izaći sa novim kandidatom. Stoga se ovih dana u našoj behatoniranoj kasabi do besvesti i nazad špekuliše o tome koga će to nazadna družina kandidovati na čačkonačelničku funkciju. Samo biće ipak da se pri tome ignoriše par bitnih činjenica. Da će, bez obzira na aspiracije i kombinacije međusobno zavađenih čačanskih nazadnjaka, konačnu reč dati onaj ko sve zna, za sve se pita i o svemu odlučuje.  I pod dva da će kao i svih nazadnih godina čačansko čovečanstvo glasati za gospodara Vučića. Da ih ne interesuju ni Milunčić, ni mali Mikanov, ni Tuzla Guzla, ni Dućo Pajser, ni ovaj, ni onaj… koji bi na većinskim izborima, čak i u ulicama u kojima žive prošli taman kao Jogi letači.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Internet čaršija

Kimov rukopis

Narodni pokret za državu i njenu odbranu je politička i logička besmislica, koja je zatvorena u sebi pre nego što je ideja uopšte nastala. Ovde nema dobre ideje, osim najvulgarnije populističke opsene. Koji bi se narod pokrenuo za kakvu državu? Da li bi to podsećalo na Maov Veliki marš, ili na modernije Kimove rukopise? Ima li ovaj narod vlasnika i kolika je njegova radost potčinjavanja? Vučić nema druge odrede sem naprednjačkih, pa će sa njima morati da se pokrene. Narod, to su samo oni koji su pristali da budu njegovi. Država koja bi nastala iz tog pokreta, ili iz ovoga što više nije država, bila bi livada za manje od trećine građana Srbije. Većina bi bila meta za progone. To bi bila odbrana sadašnjeg modela vladavine ojačana iluzijom o opštem pristanku na nju

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Feljton – Uz 30. godišnjicu od smrti Miroslava Mila Mojsilovića

Samo je jedan – Mile

Protekao je čitv vek od rođenja Miroslava Mila Mojsilovića, a već je i 30 godina od njegovog upokojenja, ali on je, i dalje, i sve više, pre svega zapisima o starom Čačku i njegovim žiteljima, kojima se, suvereno, kopištio pred neumoljivom prolaznošću, nezaobilazni beleg grada na Moravi!…Svojim pamtljivim tragom, na stranicama „Čačanskog glasa“, ali i u knjigama, svakoga ko se nad njega nadnese, osvežava i podstiče na poniranja u naše korene i letopise trajanja nam! Za njega je prolaznost  bila najveća ovozemaljska opasnost, kojoj se, neprestano, suprotstavljao – pamtivekom, nezaboravom, hronikom stare čaršije, stvaranjem galerije starih Čačana, ali i novinarskim zapisima o razvoju Grada i okoline mu …

__________________________________________