Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 21. marta, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku – Bitka za monopol na tržištu patrijotizma

Sve se čini da bi opet, kao i one 1999. godine, neka tuđa deca krvarila na Kosovu, jer je nerealno da bi se među Albancima pojavio neki kosovski Kadirov koji bi poput onoga iz Čečenije stao uz srBske rodoljube i svoje sunarodnike doveo u red. Ali šta da se radi. Njihovo je da guslaju, talambasaju i mantraju, a naše je da nam se na pomen politike, političara, njihove bestidnosti i amoralnosti prevrće želudac. Šta da se radi. Njihovo je da guslaju, talambasaju i mantraju a naše je da nam se na pomen politike, političara, njihove bestidnosti i amoralnosti prevrće želudac. Da nam se povraća kada se dojučerašnja perjanica čačanskih nazadnjaka, nekada spremna da ide u vodu i vatru za Vučića, što se onomad napi od sreće kada je čuo da je ubijen Zoran Đinđić, sada bez imalo blama, doduše u novom partijskom dresu, javno poziva na pokojnog Đinđića

Piše: Aleksandar Arsenijević

Internet čaršija – Granice rodoljublja

U ovom trenutku, na nesreću demokratske opozicije, takva desnica je jedina kakva-takva opoziciona snaga koju vlast uzima donekle ozbiljno. Mada je udarila na Vučića sa pogrešne strane. Opoziciona istorija ovdašnje desnice može se razumeti kao kratak izlet u izgubljenu prošlost. Kad bude očito da bunt dolazi iz mitske projekcije čuvanja onoga što se više ne može izgubiti – jer se to već dogodilo – nema čuda ako se ti ljudi priključe Narodnom pokretu za državu. Takvu kakva je ostala. Narod negde mora da se kreće za dobro izmišljene otaxbine i da u tom pohodu ima vođu a vođa podršku. Okraćalo rodoljublje je i dalje rodoljublje

Piše: Ljubodrag Stojadinović

Feljton – Uz 30. godišnjicu od smrti Miroslava Mila Mojsilovića

Samo je jedan – Mile (2)

Protekao je čitv vek od rođenja Miroslava Mila Mojsilovića, a već je i 30 godina od njegovog upokojenja, ali on je, i dalje, i sve više, pre svega zapisima o starom Čačku i njegovim žiteljima, kojima se, suvereno, kopištio pred neumoljivom prolaznošću,  nezaobilazni beleg grada na Moravi!…Svojim pamtljivim tragom, na stranicama „Čačanskog glasa“, ali i u knjigama, svakoga ko se nad njega nadnese, osvežava i podstiče na poniranja u naše korene i letopise trajanja nam!Za njega je prolaznost  bila najveća ovozemaljska opasnost, kojoj se, neprestano, suprotstavljao – pamtivekom, nezaboravom, hronikom stare čaršije, stvaranjem galerije starih Čačana, ali i novinarskim zapisima o razvoju Grada i okoline mu …

______________________________________________________