Novi broj Čačanskih novina

Od utorka, 9. februara, u prodaji je novi broj Čačanskih novina, u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

U “našem” Čačku ne samo da knezovi, koliko god se međusobno pljuvali, nisu radi kavgi već, za razliku od vremena dahija, nije rada ni sirotinja raja. Energija i intelektualni kapaciteti se arče na besmislena kafanska prepucavanja i palamuđenja po portalima i forumima. Da proguta žabu, kako je svojevremeno savetovao pokojni \inđić, malo kome pada na pamet.Naročito ne oni što su ih tokom dvodecenijske vlasti ateničke magistarske familije sa osmehom na licu gutali na tone, a danas prodaju političku principijelnost i moral.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Novinari sada mogu da odahnu i da ne razmišljaju kako će opet da se okupljaju ispred Vlade Srbije i poručuju da novinari ne kleče. A kleče. Jer, da nije tako, Bata Santos bio bi smenjen pre deset meseci.Gomila je razloga koja je odavno trebalo da zapečati ministarsku, političku i poslovnu karijeru čoveka koji je bez ikakvih kvalifikacija (osim donatorsko-novčano-stranačkih) postao ministar odbrane Srbije. Da ne govorimo o tome da bi izbor čoveka, čija se ni srednjoškolska diploma ne može pronaći u rodnom gradu, bio prvorazredan skandal u većini zemalja u tranziciji.

Piše: Aleksandar Bećić

Oko Ovčara, a naročito oko Kablara, ima mnastira u velikom broju, predeo je veoma bogat vinogradima i ovcama. Otuda i ime Kablar (der Küfner) i Ovčar (der Schäfer). I u tome je Srbija zadahnuta životom što imena mesta gotovo uvek imaju neko životno značenje, a za većinu mesta vezane su priče koje imaju karakter  basana, ali punih značaja.

Piše: Milica Baković

Slavni tim Dragana Patka

Dragan Bojović je u intervjuu u Čačanskom glasu, tvrdo obećao da ostaje u Borcu, a verovatno je tako rekao i upravi kluba. Ali, pred sam početak priprema on daje otkaz, navodno odlazi u Niš i Radnički. Na kraju će to biti Priština, gde se i neće dugo zadržati.

Pišu: dr Zoran Antonović i Mišo Naumović

Dolazak Željka Živodera u redove AMD Čačak predstavljao je kuriozitet sam po sebi, budući da ni u vremenu bratstva i jedinstva nije bilo uobičajeno da neki slovenački ili hrvatski vozač nastupa za tim u Srbiji. Ne, kako bi danas mnogi bili spremni da pomisle, iz razloga koji imaju veze sa nacionalnom pripadnošću ili politikom, već naprosto zbog toga  što su srpski, crnogorski, makedonski ili bosanski moto kros klubovi u mnogome zaostajali za timovima iz Slovenije i Hrvatske. Pre svega organizaciono i finansijski, budući da je moto kros u ove dve bivše jugoslovenske republike uživao mnogo veći ugled i podršku nego u ostalim delovima bivše Jugoslavije.

Piše: Aleksandar Arsenijević

______________________________________________________________