Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 20. oktobra, u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati: 

Zemaljski dani peku

Nije li još pre glasanja o dnevnom redu, svakom ko zna da oduzme dva dvocifrena broja, bilo jasno da vladajuća većina nema kvorum, a preko čega su Dverjani ćutke prešli. Bilo kako bilo, tek prekid sednice i ono što je usledilo došli su kao kec na duplu desetku. Mlađanom Parezanoviću, koga  malo ko u Čačku doživljava kao prvog čoveka, s kolca i konopca skupljenih naprednjaka, da vedžba pisanje saopšenja, kad se već nije proslavio čitanjem panagerika u čast gospodara Vučića i njegovog ingenioznog ekspozea. Dverima da uknjiže neki politički poenčić. A čačkonačelniku Todoroviću da se javno ogradi od skupštinskog cirkusa.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Da je država Srbija, tj. država u Srbiji, više privatno nego javno dobro, svedoči još jedan sasvim skorašnji primer, sa takoreći suprotne strane društvenog spektra. Naime, socijalno-ekonomski dijalog (ili je bolje reći: „dijalog“) između sindikata i poslodavaca presekao je premijer Vučić tako što je – ako neko slučajno nije upućen: povećavši je sa 121 na 130 dinara po satu – lično odredio minimalnu cenu rada.

Piše: Mijat Lakićević

Pojava botova (koji su svi redom studirali prava kao i njihov gazda) jasno govori da se strpljivo spremaju da se situacija promeni. Svi oni koji ne žele da žive na tribinama stadiona napustili su ili žele da napuste ovu nesrećnu zemlju. I tako ćemo postati zemlja sa jednim klubom, jednim vođom i jednim mozgom.

Piše: Aleksandar Đukanović

Istraživanja sprovedena u Srbiji nedvosmisleno ukazuju da bi čak 80 procenata mladih ljudi u Srbiji radije da se zaposli u javnim preduzećima, nego da razvijaju sopstveni biznis. Siguran posao fiksno radno vreme, redovna plata svakog 1. i 15. u mesecu, što simboliše rad i javnom sektoru su drugim rečima ideal kome teži većina mladih u Srbiji.

Mada je od završetka istraživanja do danas prošlo više od godinu dana, a u međuvremenu je donet i novi Zakon o sportu, kada se uzmu u obzir rezultati do kojih je došao BIRN i ono što se u poslednje vreme iz raznoraznih izvora gotovo svakodnevno može čuti u javnosti, a odnosi se na finasiranje sporta, stiče se utisak, pod uslovom da se zanemare tvrdnje i obećanja državnih zvaničnika, da se malo šta kvalitativno promenilo u ovoj oblasti.

________________________________________________________