Novi broj Čačanskih novina

Od utorka 11. oktobra u prodaji je novi broj Čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati:

Zemaljski dani peku

Tvrdeći da su fabusni eksperti opšte prakse, oličeni u liku i delu njegovih pomoćnika, njegov izbor i da su ih na te funkcije preporučili znanje i struka, čačkonačelnik Todorović je Čačanima srušio iluziju da je dolaskom nekoga iz privrede na čelo grada definitivno stavljena tačka negativnu partijsku selekciju čije posledice decenijama trpe. Bez uvijanja, da ne trepne i ne pocrveni, čačkonačelnik Todorović je svima, čak i onima što ne mirišu ni Vučića, ni s kolca i konopca skupljene naprednjake, a u njemu su prepoznali nekoga ko ima ideju i snagu da nešto konkretno učini, direktno poručio da su se džaba nadali i džaba ga krečili.

Piše: Aleksandar Arsenijević

I kao što neko lepo reče na jednoj od društvenih mreža, 5. oktobra 2000. godine, jedno jednoumlje zamenjeno je drugim. Rezultat je po narod i državu poražavajući.U suludoj balkanskoj partiji šaha stanje je takvo da se izlaz iz ovog vilajeta ne vidi. Možda se desi neko čudo pa nam se za našeg veka pruži još jedna prilika kakva je bila  oktobarska plišana revolucija u Srbiji. Ako se to  kojim dobrom desi, imajte na umu i taj dan posle. Dan kada se raščišćava sa prošlošću.

Piše: Peđa B. Đurović

Kako vam nije jasno da smo mi, zapravo, jedina zemlja u kojoj vlast ozbiljno kritikuju samo stend-ap komičari, karikaturisti, pisci, dramski umetnici, a političari iz opozicije se takmiče u disciplini čija je piša veća. Jedina smo zemlja koja je smanjila svoj dug tako što se zadužila dodatnih 11 milijardi za četiri godine. Pa da vas pitam, kako čovek da se tome ne smeje?

Piše: Aleksandar Bećić

Čačak mi je ostao u živoj uspomeni. Pun je malih dućana, volovskih kola, seljaka iz obližnjih sela a ulice u mirisu katrana, stoke, sveže ispečenog hleba i lepinja. Narod na ulicama već jede lepinje s onim našim neuporedivim kajmakom.

Piše: Milica Baković

Mada se novi Zakon o sportu u većem delu odnosi na propagiranje masovnog i amaterskog sporta kao preduslova za fizičko ozdravljenje nacije svakodnevica nam ukazuje da je i ovaj akt bar za sada samo mrtvo slovo na papiru. Odnosno da kada se pogledaju statistike, suočimo se sa poražavajućom činjenicom da se u Srbiji jedva nešto više od osam odsto gra|ana organizovano bavi rekreativnim sportom, dok taj prosek u Evropskoj uniji prevazilazi 25 odsto, što nedvosmisleno demantuje teorije po kojima su Srbi  “sportska nacija”, a Srbija “sportska velesila”.

__________________________________________________________________