Prethodni članak
Obeležen 3. decembar Dan oslobođenja Čačka
Пре 74 године, Трећа и Шеста бригада Друге пролетерске ударне дивизије Народноослободилачке војске Југославије (НОВ и ПОЈ) у садејству са артиљеријским и механизовано-оклопним јединицама Црвене армије, ослободиле су Чачак. Био је петак, рано јутро, одмах иза сванућа, када су партизани – незадрживо надирући од истока, десном обалом Мораве, и савлађујући једну по једну непријатељску отпорну тачку на простору Атенице и Кулиновачког поља, те сјуривши се од Горње касарне и Болнице ка Алваџиници и Циганмали – победносно ушли у град. Грађанство је ослободиоце дочекивало на улицама уз раздрагано клицање и извикивање пароле Смрт фашизму – Слобода народу!
Напуштајући Чачак, окупатор је дигао у ваздух путнички мост на Морави и онеспособио железнички. Вермахтовци су се повлачили према западу, ка Пожеги, Ужицу и Вишеграду, на ком смеру се кретала и читава групација армија Е која се извлачила из Грчке према северозападу, ка централним територијама Трећег рајха.
И ове године, 3. децембра, на Дан ослобођења града, у Спомен- парку борбе и победе окупили су се потомци и родбина погинулих партизана и поштоваоци слободарског борбеног дȅла припадника партизанских одреда и Народноослободилачке војске. Хумка над масовном гробницом, гранитни темпијето, и монументална претројена кућа уврх комплекса на Лазовића брду, чувају сећање на 4 650 погинулих партизана и жртава фашистичког терора из Чачка и околине (али и са подручја Драгачева и из таковско-рудничког краја), палих током Народноослободилачког рата. У присуству шездесетак Чачана венце су положиле делегације: Градског одбора СУБНОР-а, Војске Србије, Моравичког округа, Организације СПС-а у Чачку, Општинског одбора СУБНОР-а у Пожеги, чачанске Организације војних пензионера, Друштва српско-руско-белоруског пријатељства, чачанског Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и Завичајног друштва Чачани.
Код споменика у Горњој Трепчи
У борбама из новембра/децембра 1944, које су довеле до ослобађања Чачка и доброг дела западне Србије, живот је изгубило близу хиљаду бораца из партизанских јединица. У вишеседмичним нападима на положаје немачке војне силе, на сектору од Груже па до рожачко-врнчанских страна планине Каблар, живот је положило преко пет стотина црвеноармејаца. Стога су у понедељак, 3. децембра, венци положени и на спомен-обележја совјетских палих ратника у Трбушанима и Доњој Трепчи. На Трбушанском горњем гробљу почивају земни остаци тридесет пет неименованих бораца Црвене армије и двојице партизана. На такозваном Руском гробљу у Доњој Трепчи, у пошумку поред пута, заједничка је гробница осморице партизана и осморице совјетских војника. На оба места, представници Организације СУБНОР-а града Чачка и чачанског Друштва српско-руско-белоруског пријатељства положили су венце. Стихове руских песника – на језику на којем су испевани – казивао је Новак Јовановић, професор руског језика.
Код споменика у Трбушанима
Код споменика палим борцима у Трбушанима говорио је Милета Боришић, председник месне Борачке организације. У свом казивању дочарао је жестину и драматику борби које су црвеноармејци водили против снажно утврђених немачких одступница на северним и северозападним ободима града у јесен 1944. године. Као десетогодишњем дечаку, Боришићу су се у сећање снажно утиснули моменти из артиљеријских двобоја двеју страна, али и страшни призори на бојном пољу након сукобљавања прса у прса. Дотични памтилац је овом приликом представницима Српско-руско-белоруског пријатељства уручио необичан дар: челично спојно вретено из пројектилом раскинуте гусенице једног пре 74 године онеспособљеног совјетског тенка.
Боле Лукић говори на Свечаној академији
У дворани Скупштине Града – на Дан ослобођења Чачка, с почетком у 13 сати – одржана је свечана академија. Присутнима се обратио председник Градског одбора СУБНОР-а Боле Лукић. Позивајући се на војноисторијска документа, он је између осталог рекао: „… У то време на сектору Краљево–Чачак налазе се четири непотпуне немачке дивизије – 117, 104, 297 и дивизија Принц Еуген, као и 99. пук Алпске дивизије, а са њима и снаге четника, недићеваца и љотићеваца. Борци Треће и Шесте бригаде Друге пролетерске дивизије, очистивши претходно терен од четника на падинама Јелице и наневши им тешке губитке, припремиле су се за одлучујући напад на град – напад који је извршен у ноћи између 2. и 3. децембра из правца Атенице и Лознице. Немци су увидевши сву безизлазност свог положаја током ноћи се повукли из града, претходно минирајући путнички и железнички мост на Морави и пружајући жесток отпор при повлачењу ка Пожеги… Тако је после четвородневних непосредних борби Чачак коначно ослобођен…“ Лукић је потом говорио о опорављању града од ратних губитака и разарања, те о његовом свеколиком снажном развоју током деценија које су уследиле. „Од мале вароши са преовлађујућим занатским радњама и две-три мање фабрике, Чачак је до осамдесетих година прошлог века нарастао у град са око 80 000 хиљада становника (општина око 130 000), при чему је 45 000 житеља било запослено, углавном у друштвеном сектору, са националним дохотком од око 4 500 долара по глави становника…“, нагласио је председник Борачке организације.
Свечана академија била је прилика и за доделу признања. Друштво српско-руско-белоруског пријатељства (седиште за Србију је у Чачку) Организацији СУБНОР-а у Чачку је доделило специјалну Захвалницу. Признање је уручио Драган Логвинов, председник Друштва. Поводом 70-годишњег јубилеја СУБНОР-а Србије, Градски одбор Борачке организације доделио је седморици својих активиста и помагача Повељу Велико хвала. Исто признање додељено је и Друштву српско-руско-белоруског пријатељства.
Трећедецембарска свечаност је пропраћена одговарајућим уметничким програмом. Наступили су музичари Милун Ћојбашић, Слободан Вукићевић и Слободан Ковачевић. Глумац Радослав Баћко Букумировић извео је троделни сценски колаж. Интерпретирао је храбре командне речи капетана Радомира Цвијовића, изговорене у јесен 1915. године пред само повлачење Српске војске преко Црне Горе и Албаније према мору и савезничким бродовима (речи изречене у одсудним тренуцима када је Десетом пешадијском пуку требало обезбедити бок и одступницу пред налетом Бугара). Потом је говорио стихове поеме Прокоп, аутора Драгутина Ракановића Ракана, у којој је опевана једна од акција гребићких партизана из 1941. године. Свој наступ Букумировић је употпунио казивањем Оде опанку, Душка Радовића.
Братислав Јевтовић
______________________________________________________
Где су били четници као ослободиоци, данас толко слављени. Смрт фашизму слобода народу. Нека је вечна слава ослободиоцима.
Neka je vecna slava nasim oslobodiocima!
Pitanje za vlast i gradonačelnika :Da li znaju ko je oslobodio Čačak 3 decembra 1944g.od nemačkog okupatora i zašto ne učestvuju u obeležavanju ovog datuma?Beograd je obeležio svečano dan svog oslobođena.
Verovatno su znali, pa zbog toga i nisu dosli. Lazna istorija odlazi na smetliste
Komunjare smrdljive… Terajte se u Kumrovac…
a ti se slobodno teraj u Blajburg.
Cestitam na objavljenom clanku..takodje i hrabrosti….Nazalost dosla su vremena kada treba biti hrabar da bi govorio istinu. Konacno da procitamo nesto sto su cinjenice i istina, a ne razne izmisljotine i lazi…..SVE POHVALE….
Lebron James, ti ljudi su dali svoje zivote da bi kreteni kao sto si ti danas ziveli slobodno. Najgore kad ljudi ne znaju da cene ono sto imaju, nezahvalne budale kojima je sve palo sa neba. Svi su se oni borili za Srbiju, da li su bili za kralj, Drazu, Tita to nije vazno. Da je Srbija danas napadnuta valjda bi je branili i oni koji su za Sloba, Vucka, Djilasa, Vuka Draskovica……. ideologija je jedno a otadzbina drugo. Ti to ocigledno nikad neces razumeti.
Treba vise ovakvih tekstova objavitida ova omladina sazna istinu. Svaka cast
Nemci su se povlacili. Borba za Cacak trajala je od druge polovine oktobra 1944. godine. U tim borbama su ucestvovali i borci JVUO, sto je dokazano. A imali su i sklopljeni sporazum sa kt 93 streljacke diviziyije Crvene armije pukjovnikom Salicevim. Ali u ovim borbama su ucestvovale i ustase Marka Mesica, tada kao partizani Jugoslovenske divizije. Komunisticko tzv oslobadnjanje Cacka je bilo u stvari preuzimanje vlasti u okviru njihove revolucije. To se pokazalo istog dana po ulasku u Cacak kada je streljano, a i narednih meseci, mnogo Cacana koji u toku rata nisu pripadali nijednoj sukoboljenoj formaciji u gradjanskom ratu. Da li je grad oslobodnjen tog dana, da ali od okupatora, ali su usledila i mnogo gora vremena u naredne 2-3 godine kada je stradalo mnogo vise naroda nego sto je okupator u toku svoje okupacije 1941-1944. ucinio. To je fakat i istorijska cinjenica, dokazana, publikovana. SUBNOR nema nikakvo pravo da na ovakvim proslavama citira govore junaka iz ŽPrvog svetskog rata, kada su upravo oni mnoge solunce i odlikovane borce (poput Radojice Stranjancevica) streljale kao pripadnike tzv velikosrpske klike i burzoayvije. Sramota, govorite Vase strihove i citate iy tzv vase borbe i revolucije. Ali govorite i istinu, koliko je Vasih ljudi radilo za Gestapo i koliko je naroda stradalo zbog vase saradnje kao u Dragacevu, koliko ste Vi zaklali nevinog srpskog zivlja od 1941 do 1945. u cacanskom kraju. Suocavanje sa istinom je vrlo bitno za ovo drustvo, mora se reci sta su negativno radile i jedna i druga strana, ovako sa ovim govorima kao iz vremena SFRJ samo se potpiruju nove podele. Ali to je uvek i bio cilj komunistima i njihovim potomcima. Ako Vam je vrhovni kt i dalje Tito, idite u Zagorje i tamo drzite proslave. Vi bi trebali da budete kaznjeni jer ne priznajete zakone ove drzave, koji su izjednacili pripadnike oba pokreta!!! I opet u borbama za oslobodjenje Cacka su ucestvovale i jedinice JVUO, a na partizanskoju strani ustase Marka Mesica, nosioca nemackog gvozdenog krsta!!!!
Ajde „ISTINO“ kazi, kada i gde, su partizani predali zarobljene četnike nemcima i za to dobili oruzje i municiju ,kao što su četnici predali nemcima zarobljene partizane u Valjevu, koji su ih streljali na brdu Krušik 27 novembra 1941g.među njima veci broj iz Čačka i okoline.Gde su se četnici posle 1 novembra 1941g sve do 15 maja 1945g borili sa nemcima i ubili bar jednog?Da li si čuo za selo Vranice i za jednu noć 20/21decembar1943g.zaklano 72 mestana,među njima i dete Ilić Mihaila Katarina, stara samo 5(pet)meseci od koljaša Draže Mihailovića.Šta je trebalo uraditi tim koljašima?.Kažeš da je bitno suočavanje sa istinom pa evo suoči se sa ovim delicem istine,ko se borio protiv okupatora a ko je ubijao svoj narod i sarađivao sa okupatorom.
Godine 1942. u takovskom kraju veca grupa partizana je radila za nemacki ABVER. Njihovim akcijama je uhapsen veliki broj pristalica DM, a jedna veca grupa je i streljana u Topoli (tyv Toplosko roblje). Pristalice partizana su krajem 1941. godine jurile tyv divlji cetnici odnosno legalizovani cetnici samoyvanog vojvodoe Pavla Gucanina iy Bresnice, koji je u toku ustanka bio u partiyanskim jedinicama. Njegovim radom streljan je veliki broj partiyana. Taj vojvoda nije bio pod komandom Draze a ubijen je upravo od boraca JVUO 1943. kao saradnik nacista. Trece, nemacke kaynene ekspedicije po Dragacevu 1943. godine vodili su partiyani obuceni u nemacke uniforme Savle milosavljevic i ruzic. To je bila kaynena ekesepdicija protiv ravnogoraca u toku koje je streljano mnogo naroda a medju nijima i pristalica DM i NOP. Dakle zaslugom partizana. Nemacki izvori, kao i Nediceve vlasti, govore da su narod licno ubijali Savle milosavljevic i Ruzic. Borci JVUO su ubili kasnije Ruzica kao saradnika nacastia, dok je Milosavljevic izbegao kaznu. Ono sto je posebno yanimljivo, Savle Milosavljevic je posle rata dugo godina ziveo u Mrsincima kao veoma istaknuti borac. Da li je ovo radio po direktivi, yakljucite sami!!1 Uglavnom ya svoje ylocine nije nikada odgovarao, jer je bio partiyan. Ima jos, ali nema prostora. Da, yaboravili smo i ustase Marka Mesica….Istorija nije ipak ono sto ste ucili u skoli, ali treba reci im da je i cetnicka strana bila krvavih ruku, ali i partiyanska takodje ako ne i vise
Izbegavaš odgovor,kada i gde su četnici vodili borbu protiv nemaca i koliko su ih ubili posle 1 novembra 1941g?.Koliko oruzja i municije su dobili od nemaca u trampi za predate partizane u decembru 1941g.Mora da si sanjao o partizanima u nemačkim uniformama koji 1943 u Dragačevu vode nemce u neku odmazdu!!!.Partizana od Decembra 1941 nema u okolini Čačka osim male grupe okupljene oko Radenka Mandića koje su četnici zajedno sa nedićevcima opkolili u selu Ostri i pobili dana 5.3. 1943g.Preživelo je samo sedam.Svu vlast su držali četnici koji su bili legalizovani kod kvislinga Nedića.Saradnja sa nemcima je bila samo od strane četnika kao na primer,decembar 1941 ,kada vojvoda Mojsilovic piše komandantu Nemačke oružane sile molbu da pošalju kamione za prevoz zarobljenih partizana sa predlogom da ih odmah treba streljati,ili kada u Arsenalu četnik M.Radović učestvuje u prekom sud na čijem čelu je ljoticevac pop Bulić ,koji je osudio više od 600 partizana na smrt i koji su tu i streljani.Kao sto vidiš činjenice su neumoljive. dok su se partizani borili protiv okupatora četnici DM su samo u Čačanskom kraju zaklali 209 ljudi žena i DECE, svi poznati pod imenom i prezimenom.Završili ste u Blajburgu zajedno sa ustašama,lotićevcima,balijama i ostalim otpadom.Malo je ovde prostora da bih mogao sve da te uputim u činjenice o ISTINI.
Malo bolje proveri slucaj sela Vranici, pa onda pricaj. Taj dogadjaj je odavno demistifikovan, nemojte yrtve vise da koristitie u svrhu komunisticke propagande.
Provereno.Četnička Posavska brigada iz sastava Avalskog korpusa,pod komandom Spasoja Drenjanin Zeka,rodom iz susednog sela,pre rata držao kafanu u Obrenocu i u noj kupleraj,u toku noći 20/21 decembra 1943g zaklali su ili ubili 72 meštana sela Vranića.Među njima više dečaka od 10,12i14 godina ijedno dete od 5 meseci.Zatrli su porodice Pantice…,Ćorice…,ILice…,Mitrovice…,Matice….i mnoge druge.Idi u Vraniće pa se sam uveri.
Bas mi je milo cuti kada neko izjavi da je vlasnik celokupne istine. Cestitam. A sta su drugo radili pobednici u drugim zemljama nego se obracunavali sa neistomisljenicima. Tacno je da je bilo i nevinih koji su stradali, ali posle 2000-te je stradalo vise nego u zadnjem ratu, a eto zivimo u nekom grebenom miru. Kapitalista jede na zivo.
Све је било како треба, осим што ниједно локално гласило, осим вас, није забележило овај догађа, али су извештавали о свечаностима у Драгачеву и Горњем Милановцу !Још је чудније је да код хумке у Спомен парку борбе и победе није било никога из градског руководства да положи венац ! Вероватни и да нису ни знали о чему се ради.
KADA SAM BIO MLAĐI IŠAO SAM ČESTO U SPOMEN PARK,SAD SAM MALO PROREDIO,GODIŠWE JEDARED.
Cujem da je 18.decembar postao dan grada Cacka! Izgleda da po svaku cenu treba ponistiti NOB a narocito borbu protiv okupatora, jer gde danas Nemacka moze biti bivsi okupator, ovima koji vole da sluze i ljube skute strancima. Zato se ponidastava ta partizanska borba, zato se pljuje iz sve snage po komunistima (koji su svakako imali gresaka) ali to vecinom rade deca oficira i drugih funkcionera, naravno opet po zadatku.
Bas mi je milo cuti kada neko izjavi da je vlasnik celokupne istine. Cestitam. A sta su drugo radili pobednici u drugim zemljama nego se obracunavali sa neistomisljenicima. Tacno je da je bilo i nevinih koji su stradali, ali posle 2000-te je stradalo vise nego u zadnjem ratu, a eto zivimo u nekom grebenom miru. Kapitalista jede na zivo.