Prethodni članak
Obeleženo 75. godina od prvog oslobođenja Čačka
Свечаност у Спомен-парку борбе и победе
ОБЕЛЕЖЕНО 75 ГОДИНА ОД ПРВОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЧАЧКА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
Спомен парк, архивски снимак
Пригодном свечаношћу у Спомен парку борбе и победе, у обележена je 75. годишњица првог ослобођења Чачка у Другом светском рату. Том приликом на хумку палих бораца и жртава фашизма венце су положиле делегације СУБНОР-а, Удружења које гаји традиције ослободилачких ратова и Завичајног друштва „Чачани“. Свечаности, иначе, није присуствовао нико од градских челника, нити представника локалних институција.
Обраћајући се присутнима председник Градског одбора СУБНОР-а Боле Лукић подсетио је да је од 1. октобра 1941. године наш град био једна од ретких ослобођених територија у окупираној Европи. Тог дана Немци су се пред ослободиоцима повукли за Краљево. Сутрадан је један немачки авион, кружио над градом и бацао бомбе.
О том несвакидашњем догађају историчари су забележили да су рано ујутру, између 5,3о и осам часова са више страна у варош ушли партизани и четници, док су се Немци повукли у Краљево. Обе, у то време устаничке групе, поставиле су своје команданте места.
Протест жена Чачка, против братоубилачке борбе између четника и партизана, новембар 1941.
Првобитно успостављена сарадња је ускоро прекинута, па су ослободиоци заратили међу собом. Овим догађајима, непун месец дана раније, претходио успешан напад дела Љубићког батаљона партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић“ на месту Прокоп у Милићевцима, када је страдало осам немачких војника. Био је то повод да немачка команда изда следеће наређење: „Од данас, па до даље наредбе, цео срез Љубићки у односу према окупаторским властима налази се у изнимном опсадном стању, а општине Љубић, милићевачка, брђанска, прељинска и миоковачка у ратном стању.“
Занимљиво је да је недуго потом, 16.септембра 1941.године, возом преко Краљева стигао у Чачак, један од вођа устанка у Србији, касније дугогодишњи лидер Југославије Јосип Броз Тито. Град је тада још био у немачким рукама. У Титовој пратњи били су фолксдојчер Јаша Рајтер, свештеник из Ивањице Драгољуб Милутиновић са четничком легитимацијом, студенткиња Даворјанка Пауновић и илегални партијски радник Веселинка Малинска. После избегавања полицијске контроле и преседања у други воз, наставили су пут преко Љубића према Пожеги.
Занимљиво је да је управо тог дана, по Хитлеровом упуству донета наредба фледмаршала Вилхелма Кајтела о жестокој одмазди ради сузбијања побуна на окупираним територијама. Чачак је, иначе, био слободан до краја новембра…
Р. Петровић
_________________________________________________________________________
Ne mogu da verujem da nikom u gradu nije stalo da obeleži ovaj dogadjaj. Da niko od ljudi u gradskoj vlasti ne pomisli da treba da ode na Spomen park. Čega se mi to stidimo? Antifašizma?!Koliko poštujemo pretke toliko će i nas!
ko bese na slici, ulazu u cacak, nosi bombu u ruci? ko to bese? kojoj vojsci je pripadao taj covek?
ko bese oficir kome su raskopali grob, telo isekli na komade i bacili, sa kim on bese na ljubicu ratovao protivu nemaca, kojoj vojsci je on pripadao?
ps: jos uvek zivimo u doba lazi. na ovoj slici se nalazi moja bliska rodjaka, a u danasnjoj kasarni preko puta medileka je kao oficir sluzio moj blicki rodjak, pod komandom majora djurica, agenta kominterne, koji je svo vreme rata imao vezu sa verom pesicem, agentom kominterne i gestapoa i koji se cak i pojavio na „sudjenju“ Drazi kao svedok optuzbe. njega je kao izdajnika otkrio nas cacanin, sinisa ocokoljic pazarac. kako on zavrsi svoj zivot? da li ga se odrece rodjaka, nastavnica?
ne stidimo se antifasizma, stidimo se lazi, gnusamo se nametnute istorije
Ne lupaj!
kakav argument, bravo, zadivljen sam
„Aprila 17. 1941. udjose okupatori u Cacak. Pocetkom maja pukovnikaMihailovic dodje na Ravnu Goru. U selu Kotrazi 26. maja odluceno o dizanju ustanka organizacije DM. Formirano 14 ceta koje su kasnije usle u Jelicki cetnicki odred. Maja 1941. cacanski komunisti, po secanju istaknutog clana KPJ Radmile Lale Ivkovic, dobijaju direktivu da stupe u kontakt sa nemackim okupatorom. Pocetkom juna 1941. cacanski komunisti odigrase fudbalsku utakmicu sa nemackim garnizonom. Sacuvana i objavljena fotografija sa utakmice. Napad na SSSR pa dizanje ustanka i onda 9. jula 1941. pocetak gradjanskog rata u Cacku kada je Slavko Krupez ubio dva zandarma. 1. oktobra 1941. godine Jelicki cetnicki odred oslobadnja Cacak.“
prenosim komentar jednog drugog komentatora sa drugog portala, tek toliko o tome.
da je srece, da se jednom zauvek prestane sa falsifikatima, ali vi ste ljudi uporni u svojim delima i dan danas, kada je toliko svedoka skupilo hrabrosti da progovori o nasem najtragicnijem periodu istorije. dzaba je pokusavati istinom i svedocanstvima protiv ideologije. retki su se pokajali i izvinuli za svoja dela, pomenucu samo purisu djordjevica i sima dubajica