’’Obrisali’’ smo mini-hidroelektrane iz planova Sokobanje
Sokobanjac Vladan Dimitrijević je s aktivizmom započeo kao i većina nas – za tastaturom. Uslikao je ekološku katastrofu na Moravici, okačio na društvene mreže i pokrenuo lavinu. Potom se aktivirao offline – okupio je istomišljenike i stao na branik životne sredine svog kraja u koji, baš zbog obilja mogućnosti za lečenje, ljudi iz drugih gradova dolaze na terapiju i odmor.
– Zbog čega je aktivizam važan?
Zato što aktivni građani zaista mogu da budu pokretači značajnih društvenih promena. Građani Srbije su u načelu veoma neaktivni, iako primećujemo puno problema u brojnim sferama života. Želimo da se desi promena na bolje, ali očekujemo da je sprovede neko ko je za to „nadležan“ – javno preduzeće, ’’opština“, ’’država“, ’’stranka“, ’’nova vlast“… Ljudi jednostavno smatraju da kao jedinka ne mogu da utiču na društvo. A, nije tako i mi aktivisti Sokobanjskog ekološkog društva smo to shvatili i već smo uradili puno za lokalnu zajednicu i nastavljamo da radimo i dalje.
– Koja je bila inicijalna kapisla da pokrenete ovu inicijativu?
Lokalna mini-hidroelektrana je uzela svu vodu iz sokobanjske reke Moravice, bukvalno je nedostajalo 700 metara toka. Ja sam to slučajno primetio i užasnut objavio na društvenim mrežama, što je izazvalo burne reakcije javnosti. Nakon toga je usledio i moj verbalni i fizički sukob sa investitorom koji je uputio pretnje mojoj porodici i ljudi su počeli da zovu, nude podršku. Razgovarali smo o tome šta može da se uradi i dogovorili se da osnujemo ekološko udruženje i zajedno se bavimo ne samo mini-hidroelektranama već zaštitom životne sredine u najširem smislu.
– Da li ste nekada (i kada) poželeli da odustanete?
Ne. Najviše zaboli kada neko od građana posumnja u naše dobre namere ili nas javno optuži za neaktivnost, svrsta uz neku od političkih opcija… Na sreću, to se jako retko dešava, a većina naših sugrađana prepoznaje dobre namere, i ceni našu nezavisnost i napore koje ulažemo u zaštitu životne sredine.
– Koji su Vam bili najveći izazovi tokom aktivističke borbe?
Najteže nam je bilo da na početku rada obezbedimo finansijska sredstva za sprovođenje aktivnosti. Početnicima bez referenci je to ogroman izazov. Danas nam je najveći izazov da sprovedemo što uspešnije brojne aktivnosti za koje smo odgovorni, a da se to ne odrazi previše na naše porodične, poslovne i druge obaveze. Da uskladimo aktivistički i ’’redovan“ život.
– Najznačajniji trenutak, odnosno trenutak u kom ste pomislili da je vredelo truda?
Nepunu godinu dana nakon osnivanja, februara 2020. godine, ostvarili smo jedan od ciljeva zbog kojih smo i osnovali udruženje: Opštinska komisija za planove usvojila je naše primedbe i iz Prostornog plana opštine Sokobanja obrisala sve lokacije za mini-hidroelektrane, čime je onemogućena izgradnja 14 novih MHE. Tada smo po prvi put u rukama imali ’’opipljiv“ dokaz da naše zalaganje daje rezultate i da možemo da damo značajan doprinos očuvanju životne sredine.
– Po(r)uka budućim aktivistima…
’’Tiha voda breg roni“. Ne brzajte, na padajte u vatru, ne ulazite u nepotrebne konflikte jer takve stvari mogu samo da otežaju ostvarenje ciljeva. Dobro definišite čime ćete se baviti, planirajte, radite uporno i istrajno, korak po korak i rezultati će uslediti.
– Podrška kroz promeni.rs nam je značajna zbog…
Zbog toga što smo smo zahvaljujući organizaciji ORCA, Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju i uz podršku USAID-a preko platforme promeni.rs dobili prva finansijska sredstva za sprovođenje svojih aktivnosti u ranoj fazi razvoja udruženja. I ne samo to, podrška se nastavila kroz još dve faze. Tokom sprovođenja treće, posebno značajne za nas, usmereni smo na jačanje sopstvenih kapaciteta, kroz izradu strateške i planske dokumentacije udruženja i odgovarajuće obuke aktivista. Na taj način su naše aktivnosti postale još fokusiranije, a budućnost Sokobanjskog ekološkog društva izvesnija.
Izvor: MiRCN
Foto: A.Đ.
_________________________________________________
stop naprednom teroru
Kakve mini elektrane najbolje je za narod da to budu mini odlagalista za smece jer kud bi smece da nema reka.