Očekuju nas duga, topla leta

Već od sedamdesetih godina ovog veka u Srbiji bi leto moglo da postane neprekidan toplotni talas, s čestim temperaturama i do 40 stepeni. Između 2040. i 2050. godine klima u Srbiji biće vidno izmenjena. Ako bismo se sada probudili u tom vremenu, ne bismo ga prepoznali: činilo bi nam se da smo u nekoj od mediteranskih zemalja. Ovako klimu u Srbiji u ovom veku vidi dr Vladimir Đurđević, docent na Grupi za meteorologiju beogradskog Fizičkogfakulteta. On „Politici” predstavlja do kakvih je rezultata došao, istražujući kakvo će vreme biti u našem podneblju za stotinu godina, u svetlu zvaničnog zaključka nauke da se klima na Zemlji menja jer je industrijsko zagađenje atmosfere dostiglo velike razmere a efekat staklene bašte zagreva planetu.

Dr Đurđević kaže da radi segment klimatskih promena u Srbiji u okviru regionalizacije klimatskih scenarija za budućnost a da se model globalne klime razvija u desetak referentnih centara u svetu. Izrada modela globalne klime važan je cilj naučnih istraživanja u okviru G-20, razvijenih zemalja kao što su Japan, Kina, Amerika, Australija…

On ističe da globalne projekcije daju grube informacije za neki region, pa tako i Srbiju, tačnije prikazuju osnovne parametre klime koji će karakterizovati naše, ili neko drugo podneblje.

– U Beogradu smo razvili model za simuliranje regionalne klime baziran na atmosferskom modelu Eta i okeanskom modelu Univerziteta Prinston, čiji je cilj da što vernije predstavi našu lokalnu klimu u narednih stotinu godina.

U Srbiji je u proteklih 60 godina zabeležen statistički značajan porast temperature. Od početka prošlog veka do danas temperatura je viša za jedan stepen. Kod nas je ovo najbolji pokazatelj o promeni klime, ali globalno je smanjena količina leda na Severnom polu, ubrzano se tope glečeri, pomeraju granice snežnog pokrivača. Uočena je i promena u učestalosti i trajanju toplotnih talasa u Srbiji, pa ih je duplo više a duži su za nekoliko dana u odnosu na vrednosti iz sredine prošlog veka. Klimatski indeksi, posebno oni vezani za srednje i maksimalne dnevne temperature, značajno su porasli u poslednjih 50–60 godina. Ne bude li dogovora o redukciji ugljen-dioksida, a to bi trebalo da se desi u Parizu 2015. godine, tempo pozitivnog porasta temperature u Srbiji, kao i na globalnom nivou,osetiće se za nekoliko desetina godina. Za stotinu godina temperatura u našem podneblju porašće za četiri stepena. Tako će nam leta biti neprekidni toplotni talasi, kao što se dešavalo 2012, kada je temperatura dostizala 40 i više stepeni. Najviša ikad zabeležena temperatura, od 44,9 stepeni, bila je 24. jula 2007. u Smederevskoj Palanci. Tada je toplotni talas trajao deset do petnaest dana. Takvo leto moglo bi da se dogodi već od 2070. godine.

– Između 2040. i 2050. promene će biti takve da ćemo moći da kažemo da je klima Srbije promenila svoje karakteristike. Imaćemo klimu blisku mediteranskoj, što znači da ćemo uživati u blagim zimama s malo snega – kaže dr Đurđević. Očekuju nas duga, topla leta. Proleća i jeseni, kakve smo imali, više neće biti.

– Ljudi pitaju gde su nestala dva godišnja doba. Nisu nestala u astronomskom smislu, ali u klimatskom jesu, sada imamo jedan mesec leta više!

Promene klime, kako navodi Đurđević, najviše opažaju poljoprivrednici. Primećuju da biljke cvetaju ranije, promenjeni su datumi setve i žetve pojedinih kultura. Paori tvrde da vreme više nije isto.

Politika