Prethodni članak
Odata dužna pošta streljanim partizanima
На дан 22. децембра делагација Општинског одбора СУБНОР-а у Чачку походила је Споменик стрељаних партизана који се налази у рубном делу круга некадашње Фабрике термотехничких уређаја и монтажа Цер (део који се додирује с Кружним путем). Том приликом положени су венац и цвеће.
Одата је пошта партизанским борцима које је окупатор уз помоћ љотићеваца и равногораца осудио на преком суду и погубио (у децембру 1941. и самим почетком 1942. године). У споменик је уписан податак да је стрељано више од шест стотина бораца. Реч је о учесницима у диверзантским и оружаним акцијама против немачког окупатора током устаничког лета 1941. и у време Ужичке републике. Стрељани борци су у великом броју из Чачка и чачанског краја, али их има и из Шумадије, краљевачког и врњачко-трстеничког краја, као и из још неких делова Србије.
Стратиште се налазило у непосредној близини данашњег монумента. Пре двадесет пет година овом спомен-обележју је нађено место, али приступ није адекватно решен. Веома је компликован прилазак. И овакви прилази какви јесу – како онај главни, са шкрто поплочаном стазом, тако и неки алтернативни – зарасли су у коров.
Б. Јевтовић (Снимили Милија Вучетић и Братислав Јевтовић)
________________________________________________________
Očigledno, nedovoljno!
Sramota kako izgleda i gde se nalazi spomenik ljudima koji su dali svoje zivote da bi mi danas uzivali. Mi kao da se stidimo svoje istorije i svojih predaka. Ovu drzavu su svojm zivotima gradili mucenici na brdu Ljubicu, Solunskom frontu ,Kosovu polju, Kosovu i Metohiji 1999, partizani, cetnici, seljaci, doktori…treba da nas je sramota.
Treba u mislima preći u istorijsti trenutak kada se ova antifašističba borba odvijala i videti veličinu naših predaka.
U porobljenoj Evropi napravili su republiku.
To što je spomenik izmešten u tu vrzinu nije sramota nas koji smo tada bili osnovci već komunjara koje su zajahale ovaj narod ignorišući čak i svoje ideološke istomišljenike i nedužne taoce koji su streljani na pravdi Boga. Nekaod narednih gradskih vlasti bi trebala daove spomenike vrati gde su bili da ona betonska livada koju oni nazivaju trgom zaista bude trg. Odnosno da nam grad ne „krase“ umetničke karikature poput kopija spomenika Stepi i Tanasku koje su plaćene kao da su originali i nemaju ama baš nikakvuumetničku i estetsku vrednost. Ti ljudi koje su Nemci streljali u dvoriŠtu Zavoda i oni koje su „oslobodioci“ pobili pored Morave su na kraju krajeva naši sugrađani i zaslužili su da se spomenik vrati na trg s tim što bi se lišio bilo kakvog ideološkog predznaka i obeležja i nazvao spomenikom Čačanima žrtvama Drugog svetskog rata što i jednio i drugi u suštini i jesu.
Pozdrav za Milicu i Mica!