Ornitološki kamp na Moravi

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije održalo je, od 10. do 16. novembra, po drugi put ove jeseni,  kamp prstenovanja ptica na prostoru zaštićenog i Međunarodno značajnog područja za ptice „Ovčarsko-kablarska klisura“. Kamp je deo istraživanja koje ornitolozi godinama sprovode zajedno sa Turističkom organizacijom Čačka, staraocem Predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-kablarska klisura“. Logističku podršku i aktivno učešće u akciji prstenovanja imali su i volonteri iz lokalnog Društva ljubitelja ptica i prirode „Sove na oprezu“.

Cilj ovogodišnjeg prstenovanja ptica bio je praćenje jesenje seobe, pre svih, ptica pevačica koje se kreću i zadržavaju u trsci, žbunju i drveću oko Zapadne Morave. Kamp su vodili ovlašćeni prstenovači , a ptice su obeležavane prstenovima Centra za markiranje životinja iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

– Na dve lokacije, najpre u Zagrađu, u oktobru, i prethodnih nekoliko dana u Riđagama prstenovali smo više od 300 ptica. Međutim, u mrežama je bilo još 50 ptica, koje su već ranije prstenovane. I taj podatak je značajan za nas ornitologe i pomno se beleži, jer na bazi toga određujemo migratorne pravce, rasprostranjenost i brojnost vrsta, starost ptica i stepen njihove ugroženosti. Ako ovde pronađemo neku pticu sa prstenom koji je stavljen, recimo u Italiji, onda znamo da ona, zimi, seleći se na jug, odlazi u Italiju – rekao nam je Radislav Mirić iz DZPPS.

Senice, i to velike, plave, dugorepe i sive bile  su najbrojnija prstenovana vrsta, ali bilo je i nekih ptica koje se ređe hvataju u mreže kao što su drozd, carić, kraljić, vodomar, zelena žuna, crnokapa grmuša, čižak, crnogrla strnadica, popić i td. Ukupno, 25 vrsta ptica, od 175 koje obitavaju u Ovčarsko kablarskoj klisuri, što je procentualno odličan rezultat. Po rečima Lee Velaje, koja je zajedno sa  koleginicom Irenom Radulović  kamp iskoristila kao praktičan, terenski rad za doktorske  studije, poseban izazov je bio prstenovanje batokljuna. On, naime, jednim udarcem kljuna probija košticu od trešnje, pa ga zato u narodu zovu i trešnjar. „ Ako je prstenovač neoprezan može mu se lako desiti da završi sa ranama na rukama“ zaključuje Lea Velaja.

Miroslav Vračarić iz DZPPS, koji, pak, radi master rad iz ornitologije, kao učesnik kampa, kaže da se sve ptice, posle završenog markiranja, pustaju na slobodu.

Osim naučno istraživačkog, kamp je imao i edukativni karakter. Posebna pažnja posvećena je mladim prirodnjacima i školskoj deci. Naime, 46 đaka iz OŠ „ Milica Pavlović“ na čelu sa nastavnicama biologije Biljanom Uskoković i Anom Davidović posetilo je kamp, a o značaju prstenovanja govorio im je Radislav Mirić, ornitolog .  Nakon toga deca su, podeljena u pet manjih grupa , predvođena demonstratorima, ornitolozima iz DZPPS, imala priliku da, na terenu, vide kako se postavljaju mreže za hvatanje ptica, postupanje sa uhvaćenim pticama, kao i metodologiju samog prstenovanja. Naravno, i da, iz neposredne blizine, pogledaju i fotografišu veliki broj različitih vrsta ptica.

– Ove godine smo prvi put krenuli da, na području Čačka i Ovčarsko-kablarske klisure, organizovano istražujemo ptice, metodom prstenovanja. Pokazalo se da je to vrlo  interesantno i da daje odlične rezultet u praćenje ptica tokom seobe. Ornitološki kampovi u organizaciji DZPPS, Turističke organizacije Čačak i Društva ljubitelja ptica i prirode „ Sove na oprezu“ tek predstoje i trudićemo se da u njih uključimo i đake iz drugih škola. Tom radu sa školskom omladinom u našem lokalnom društvu pridajemo posebnu važnost – reči su Uroša Pantovića, člana UO DZPPS i osnivača „ Sova na oprezu“.

Kao biolog, zaposlen u Turističkoj organizaciji Čačak Uroš Pantović smatra da se na području Ovčarsko-kablarske klisure može razviti poseban vid turizma – ornitološki. I sama organizacija ovakvih kampova vodi, postepeno, ka tome.

Tekst i fotografije: Zoran Rajičić

_____________________________________________________________________________