Otvoreno pismo GZS

Поводом текста „О псу и каравану“  који смо објавили 28. јула, у нашу редакцију стигао је следећи допис власника портала Глас западне Србије: Молимо вас да објавите интегрално без измена , будући да сте објавили текст редакције ГМ Инфо.

Иако није у питању деманти, нити постоји наша законска обавеза да објавимо текст који је достављен у прилогу, одлучили смо да писаније које смо добили објавимо, онако како је и захтевано – интегрално, без измена, без лекторисања и коректуре.

Захваљујемо аутору текста што нам је пружио прилику да му са задовољством одговоримо у складу са Кодексом новинара и законом (током сутрашњег дана).  

Стручњаци, маните се крађе, опет ће Вас нахватати!

(Отворено писмо Гвоздена Николића. Адреса: ГМ Инфо )

Редакција портала ГМ Инфо из Горњег Милановца објавила је текст под насловом „Пси лају, каравани пролазе”. Сматрам да смо, као прозвани у тој пашквили, дужни да одговоримо, и упозоравамо да су ово наше реаговање, по закону, обавезни да у изворном облику објаве и они медији који су преузели текст ГМ Инфо.

Надамо се да ће те ово објавити као одговор на Ваш  текст испод којег сте се, без храбрости да нас погледате у очи, потписали лажним именом. Али добро, ваљда и то нешто говори.

Ипак, питам Вас, како је могуће да уредник за етику у свом медију дозволи да неко своје колеге, ма ко они били,  назове псима, и питамо га ко је Б. Џ. Драгишин? Да ли је то поштовани Петре Јеремићу, можда ваша „школа“, будући да псујете мајку колеги јер се усудио да пита ко то вара народ и медије?

Али, бестидно, срамно изрећи квалификације на рачун редакције која Вам никада ништа лоше није учинила, ваша је лична карта. Што је најгоре и поражавајуће, учинили сте то због новца на који сте бацили око. Резултати које ће ваљда сазнати и остали учесници конкурса, јасно ће показати сву беду ваших намера.

Предлажем да се не стидите, да поносно кажете да хоћете да затрете, не само нас из комшијског града, већ и ваше колеге у истом месту који раде у „Таковским новинама“. И где седе људи који су и даље синоним новинарства за некадашњег горњомилановачког потрчка Перицу, који се обрео тамо где би требало да седе доктори наука или новинарске величине.

Многи се питају шта се то догоди са малим Перицом који је био јако забаван момчић, све док га не потераше нешто кривично. Вероватно је то неко измислио да му науди. Уосталом, има таквих примера и у Чачку, када једном једног медијског мага, уз то и директора, ухватише у крађи нафте из хуманитарних резерви, а касније je приде ојадио приватног штампара тако што је угасио своју, дужничку, фирму, па маца појела милион и по динара.

Биће да то све пакују УДБ-а и власт, јер овим финим људима никад не би пало на памет да узму нешто туђе, вероватно је исто и овог пута када „пси лају“. И не само то, него што су Перици изгледа спалили све научне радове, сјајне небројене текстове. Да није тако, вероватно би се и нашао неки, па да нас увери у непоновљиве поетске нагоне врсног лиричара, који је сигурно исписао више од три текста у својој маратонској журналистичкој каријери.

Они, ти чудотворци од новинара, сада су фини, одрасли људи који седе на важним функцијама у новинарским удружењима, раде озбиљно и надасве поштено свој посао. Никоме никада не би пало на памет да они могу нешто да „марну“.

Зато ја, Гвозден Николић имам јасну поруку за све оне који који су „испекли занат“, назван – лева рука, десни џеп!:

Маните се тога. Много је мачку телећа глава. Даље прсте од народне муке и државног новца. Устаните раније и омркните мало. Урадите нешто добро и поштено за народ, и за себе. Глупи сте за крађу, опет ће Вас нахватати.

Иначе овако изгледа редакција која је своје колеге назвала псима: