Ovog vikenda časovnici se vraćaju jedan sat unazad

Letnje računanje vremena u Srbiji i zemljama Evrope prestaje u nedelju 31. oktobra kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad, sa 03.00 na 02.00.

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi – boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije.

EU je medjutim odlučila da zbog izostanka veće koristi od toga, 2021. godine odustane od pomeranje satova dvaput godišnje, prepuštajući članicama da odluče da li će tada trajno usvojiti „letnje“ ili uobičajeno – „zimsko“ računanje vremena.

Države članice EU vratiće i ove jeseni časovnike za jedan sat unatrag, jer nisu postigle saglasnost o predlogu Evropske komisije od pre tri godine da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru.

Predlog je 2019. podržao Evoropski parlament, ali treba da ga usvoje države članice. ; Evropski ministri saobraćaja odlučili su u decembru 2018. da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja sata do 2021. ;ali se nakon toga ništa nije dogodilo po tom pitanju.

Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavisi od njenog geografskog položaja pa dogovor o predlogu EK neće biti jednostavan.

U EU postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.

Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle na primer na letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.

U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44.

S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.