Panika u svetu, izumiru pčele

Stanje je ozbiljno: u Sjedinjenim Državama je predsednik Obama nadležnim organima lično naložio da učine sve kako bi se poboljšali životni uslovi za pčele. Nedavno je i nemački Savez seljaka upozorio da bi ove zime moglo doći do masovnog izumiranja pčela. Ako bude previše toplih zimskih dana, onda bi se, tako glasi upozorenje, mogle namnožiti varroa grinje. Još proteklih godina je zbog štete koju je načinio pomenuti parazit izumrlo deset do 15 odsto rojeva pčela. „To je užasna vest“, ocenjuje Rihard Rosa, iako bi upravo ta katastrofa mogla da pospeši njegov biznis. „Kad vidite pčele koje su napale te grinje, možete se samo naježiti.“

Ti paraziti, koji izvorno potiču iz Azije, ugrožavaju rojeve pčela u celom svetu. Ispijaju krv svog organizma domaćina sve dok ne ugine. „Okrutan proces“, dodaje Rosa. Navodi da je video pčele na koje su prionula istovremeno tri parazita. Pogođene životinje isprva izgledaju raščupane, njihovi pokreti su nespretni sve dok na kraju ne uginu. Rosa očigledno pati dok to priča. Kao pčelar je i sam bio pogođen ovim problem. Inženjer je, istraživač i izumitelj. Kako bi u miru mogao da usvrši svoj izum, povukao se u Švedsku. „Gotovo i da ne govorim švedski“, izvinjava se. Ali svom cilju, spasu pčela, tokom boravka u toj zemlji, značajno se približio.

Sadašnji tretman doslovno izjeda pčele

Zahvaljujući sauni za pčele. „Hipertermija u košnici je pre nekoliko decenija primenjivana u Rusiji i bivšem DDR-u. Vrući vazduh je puštan u košnicu, što bi grinje odvajalo od pčela. Ali, tada su aparati bili veći nego frižideri, niste mogli da ih transportujete i nisu bili pogodni za pčelare“, pojašnjava Rosa. Danas pčelari koriste uobičajena sredstva za prskanje poput oksalne ili kiseline protiv mrava kako bi se rešili pošasti. Kiselina izjeda grinje, ali i pčele pate od tog tretmana. „Njihove oči, nožice izgledaju kao da su izjedene. Nema nijednog dela tela koji ne pati od kiseline. Pčelu tako masovno oštećujete.“ Pčele tim tretmanom slabe, postaju neotporne na viruse i proizvode manje meda. „Za mene je kiselina tabu“, kaže ovaj prijatelj pčela.

U potrazi za alternativom kiselini izumeo je aparat koji izgledom podseća na ladicu s ogrevnim pločama. Osim toga, njegov izum bi trebalo da omogući da se, ako je to moguće, u jednom navratu ukloni veliki broj grinja bez da se našteti pčeli. Aparat bi trebalo da bude dugotrajan, oko 30 godina i naravno jeftin „da nijedan pčelar više ne bi mogao da izbegne njegovo korišćenje ukoliko postoji potreba“, objašnjava Rosa.

Odmor za pčele – tortura za grinje

Rosina sauna za pčele postavlja se ispod sanduka za pčele. Grejanje se, prema izboru na baterije ili struju, postepeno može uključiti na 40 do 42 stepena. Pomoću ventilatora u košnicu dospeva vazduh. Pčele te temperature mogu da izdrže, a li ne i varroa grinje. Nakon 30-minutnog tretmana na 38 stepeni umiru jer se zgrušaju njihove telesne bjelančevine. Posebno tvrdokorni paraziti nakon određenog vremena padaju u mrežu u donjem delu ladice, u kojem je temperatura, doduše, niža, ali ih tamo očekuje električni udar. Istovremeno, imunitet pčela ovim tretmanom dodatno jača.

Traže se sponzori

Prvotno je Rosa hteo samo svoje pčele da izlečiti, ali i drugi pčelari su smatrali da je njegova ideja sa saunom za pčele genijalna. Jedini problem jeste: nedostatak novca kako bi se aparati serijski proizvodili. Oko 120.000 evra mu je potrebno za amortizaciju troškova za razvoj.

Tako se uputio u potragu za sponzorom i pronašao Floriana Disinga. Taj ekološki ekonomista je radio u automobilskim preduzećima Volvo i MAN. Danas savetuje preduzetnike poput Riharda Rosea. Njih dvojica su osnovali poduzeće Apisystems, pri tome Dising pokušava da obezbedi novac i brine se za marketing.

Pomoću crowdfunding platformi (finansiranje uz pomoć podrške velikog broja građana – grupno finansiranje) na internet stranici Ecocrowd, Dising je uverio ljubitelje pčela i prirode da investiraju ukupno 50.000 evra kako bi se ubrzala proizvodnja.

Jer samo baterija, odnosno akumulatori koštaju 400 evra. Proizvodni troškovi se kreću oko 1.500 evra po aparatu, a prodajna cena iznosi polovinu te sume.

Savesna priprema

Kako bi usavršili taj aparat Rosa i Dising sprovode testove u realnim okolnostima kod pčelara, čime žele da testiraju uslove u različitim godišnjim periodima, sa namerom da ostvare veliku delotvornost. Pčelarski instituti prate istraživanja, prikupljaju podatke i prave korisnu naučnu bazu podataka.

Jedan veliki problem brine izumitelja. Rose mora dosta da putuje, mada bi radije nastavio sa eksperimentima – u osami slabo naseljene švedske provincije Dalarna.

S druge strane rado razmenjuje mišljenja sa drugim pčelarima. „Pčelari su pre bili ljudi stariji od 80 godina i nekako čudnog karaktera“, priča Rosa. „Ali sve više je mladih ljudi koji se bave pčelarstvom. I stanovnici gradova kao i žene nabavljaju pčele. Njima je zdravlje pčela važnije od dobiti koju ostvare prodajom pčelarskih proizvoda.“

Upravo zbog takvog razmišljanja, Rose nastoji da ponudi jednostavnu, primenjivu metodu uništavanja štetočina koju svako može finansijski da pokrije.

DW