Pčelari traže svoje mesto pod Suncem

Desetak čačanskih pčelara podnelo je zahtev Gradskom veću i Upravi za urbanizam da im se odobri održavanje prodajnih pčelarskih izložbi na javnoj površini jednom mesečno, u trajanju po četiri dana, i to u periodu od januara do aprila i s jeseni od septembra do decembra.

Predložili su i lokaciju – Bojadžisko sokače.

Pčelari u svom zahtevu kažu da ulične prodajne izložbe imaju veliki značaj za razvoj pčelarstva u čačku, ali i za opstanak porodica koje se bave ovom granom poljoprivrede. Takođe ističu i turistički karakter ovakvog načina prodaje meda, što je prepoznala i Turistička organizacija Čačka, koja je u nekoliko navrata do sada bila suorganizator prodajnih pčelarskih izložbi na javnim površinama u Čačku, a sve u cilju unapređenja turističke ponude Čačka.

O ovom zahtevu pčelara postoje oprečna mišljenja u gradskoj administraciji. Pčelari su, inače, organizovani u dva-tri udruženja, a ovde se kao inicijatori predloga pojavljuju pojedinci. Zašto je tako i zašto udruženja nisu podnosioci zahteva, pitali smo Vasu Voštića, jednog od podnosilaca zahteva i iskusnog pčelara.

Vaso Voštić (levo)

– To što imamo više a ne jedno udruženje posledica je više faktora. Ima tu elemenata sukobljenih interesa, politike, inata svega po malo. Mogli bi da kažemo – srpska posla. Bio sam član jednog udruženja, pa drugog i eto sada mi koji od proizvodnje meda živimo moramo kao pojedinci da se borimo za opstanak. U jednom udruženju kažu da ono postoji radi edukacije pčelara a ne radi organizacije trgovine medom, u drugom je neka druga priča, a o stvarnim interesima pčelara malo ko brine. Nadam se da će gradsko rukovodstvo prepoznati interese grada da se ovakve prodajne izložbe meda organizuju i da će nam dati saglasnost – kaže Voštić.

Nekim pčelarima pčelarstvo je samo hobi, dok većini pčelara predstavlja i dodatni izvor prihoda. Ima i onih kojima je pčelarenje jedini izvor prihoda, pa tako dolazimo do činjenice da od uspešne prodaje meda zavisi materijalna egzistencija na desetine porodica u Čačku.

Brojke kažu da u Čačku danas ima preko 200 organizovanih pčelara i od prilike još toliko pčelara koji nisu članovi udruženja. Koliko pčelinjih društava imaju pčelari koji nisu udruženi ne zna se, a oni koji su u udruženjima staraju se za oko šest i po hiljada pčelinjih društava.

Tradicija bavljenja pčelarstvom na našim prostorima datira još iz doba Nemanjića, a prvo udruženje pčelara u Čačku osnovano je 1895. godine.

O značaju proizvodnje meda za zdravlje ljudi nije potrebno trošiti reči, tako da se argumenti onih koji ne gledaju blagonaklono na zahtev pčelara da imaju prodajne pčelarske izložbe svode na administrativno-pravne začkoljice: prodaja mora biti registrovana, podložna inspekcijskoj kontroli, sa fiskalnim kasama, stalna prodaja moguća je na pijačnim tezgama, u prodavnicama i apotekama, ako odobrimo pčelarima uličnu prodaju onda je to otvoren put da uličnu prodaju traže i ostali za svoju robu …..

Nije da nisu u pravu, ali sve ostale robe nemaju takav zdravstveni, turistički i ekonomski značaj kao med. Ulične prodajne pčelarske izložbe tradicija su svuda u svetu. Kroz istoriju pčelarstva Čačka, dugu 120 godine, ulične pčelarske izložbe predstavljale su mesta gde su građani dolazili do pčelinjih proizvoda proverenog kvaliteta, a pčelari sticali prihod za izdržavanje svojih porodica ali i za održavanje i uvećavanje pčelinjaka.

– Prodajne izložbe su nam od životnog značaja jer je nastao totalan zastoj u otkupu meda za izvoz, a naši troškovi za dohranu pčela u lošim godinama, za transport na paše, za pribor i opremu izlaze na 30 evra po jednoj košnici. Umesto da uvećavamo pčelinjake, mi dolazimo u situaciju da ne možemo da održimo postojeći broj košnica, a i porodice su nam finansijski ugrožene. U Čačku ima više desetina pčelarskih porodica koje imaju preko 150 košnica i njima su izložbe pitanje opstanka – kaže Vaso Voštić.

Mnogi gradovi u Srbiji ponose se svojim pčelarima, a gotovo da ne postoji značajnije turističko mesto u Srbiji koje nema stalnu uličnu prodajnu izložbu pčelinjih proizvoda na udarnim lokacijama. Gradovi kao Užice, Beograd, ragujevac, Valjevo, Niš pored saglasnosti za redovne izložbe pčelarima daju i podsticaje i subvencije po košnici. Razlog je jednostavan, pčele su korisne za ljudsku zajednicu ne samo zbog proizvoda koje daju nego i zbog procesa oprašivanja, tako da se računa da oko 90 odsto koristi od pčela ima društvena zajednica, a oko 10 odsto ode na dobit pčelarima kroz med.

Zbog teških ekonomskih uslova, pčelarima je potrebna pomoć lokalne samouprave. Uostalom i lokalna i državna vlast se kunu u namere da žele da pomognu razvoj poljoprivrede. Evo prilike da dokažu svoju iskrenost.

Pčelarima u Čačku lokalna vlast, za sada, nudi dva termina godišnje za organizaciju pčelarskih uličnih izložbi. Jedan prolećni i jedan jesenji. Previše malo da bi neko poverovao u dobru volju lokalne vlasti da želi da podrži pčelare i proizvodnju meda.

– Naš cilj je da motivišemo mlade ljude da se bave pčelarstvom i da u ovo vreme opšte besparice i nezaposlenosti, ovim lepim i korisnim poslom dođu do neke zarade i materijalne egzistencije, ali sa dve prodajne izložbe godišnje, više je nego besmisleno nekoga savetovati da kupi prvu košnicu – smatra Vaso Voštić.

Zato pčelari traže saglasnost za devet mesečnih izložbi u trajanju po četiri dana kod bojadžiskog sokačeta i podsticaj po košnici prema propisu Ministarstva poljoprivrede.

Ako im odlazeća lokalna vlast to ne omogući, ostaje nada da će buduća imati više sluha i za pčelare i za interese grada.

______________________________________________________