Pećina Turčinovac na liticama Kablara

Кречњачке литице Каблара имају броје пећине. До данас је регистровано преко тридесет пећина и окапина, од којих су многе погодне за биваковање. Називи пећина не упућују на трагове монашких испосница, али чувају традицију везану за збегове и њихово страдање, као што је случај са пећином Турчиновац.

Када је Вук Караџић 1820. године посетио клисуру забележио је и легенду о пећини Турчиновац, која је била стециште збегова испод које је била сазидана читава кула коју су Турци наводно топом срушили. Највероватније да је у питању била озидана испосница. Пећина је према овој легенди добила име јер је нека жена убила Турчина који је хтео да нападне збег: „Више намастира има пећина Турчиновац за коју се приповједа да је у њој био збјег […] У пећину се ту не може ући никако, него је одздо било подзидато, и начињено да се може пети; приповједа се, да је уз пећину била читава кула начињена, па Турци довукли топове, те је испреко Мораве с једне косе оборили, а бјежан остала у пећини, па једни помрли од глади и од жеђе, а једни поскакали низа стијене, те се поразбијали. Зид се и сада познаје, и доље откуд је почето зидати, и горе око врата пећински, а у пећини се легу и зимују орлови.”

Када је Јоаким Вујић 1826. године посетио клисуру, забележио је да у пећини нема никаквих трагова људске активности, јер је баш у то време кнез Василије Поповић из Чачка саградио велику скелу као би се у њу могло ући. Кнез наводно ништа није нашао у пећини, иако је изградња и постављање скеле скупо платио. Није јасно шта је Васа Поповић уопште и очекивао да ће наћи у пећини, али сведочанство Јоакима Вујића да је она потпуно празна није истинита. Када су готово двеста година касније спелеолози и планинари посетили пећину Турчиновац, у њој су пронашли дрвене греде и остатке грнчарије. Пећина је пространа, са више ходника, али нема другог излаза, као што се понекад могло чути у усменом предању житеља околних села. До ове пећине су 1965. године алпинисти почели да постављају металне мердевине, али су од тога одустали, јер је превладало мишљење да такав начин пењања није примерен правим алпинистима. Многи спелеолози улазили су у пећину Турчиновац на различите начине. Постоји чак и свеска у коју се могу уписати утисци. Није познато шта су многи посетиоци пронашли у овој пећини, и да ли су нешто и понели са собом. Турчиновац није једина велика пећина на литицама Каплара. У подножју исте стене, са десне стран, налази се „Алекова пећина”. Планинари су у њој нашли већу количину шкољки. Поред ових, на литицама Каблара има још на десетине пећина, и многе од њих су погодне за становање.

Турчиновац је ипак највећа пећина на Каблару. Лако је уочљива, јер је смештена у самом средишту планине познатом под називом „Орлове стене”. Данас се до подножја пећине стиже планинарском стазом под називом „Свети Сава“ која носи ознаку бр. 2, и удаљена око један километар од ресторана „ДОМ“. Прва „via-feratа“ (италијански нaзив за обезбеђену планинску стазу кроз тешко приступачне стеновите пределе) до ове пећине, дуга око 60 метара, изграђена је 2010. године.

Милош Тимотијевић, Делфина Рајић