Prethodni članak
Pesticidi potrovali pčele u Slatini
Objavljeno 24/06/2020
SVAKE godine stotine košnica u Srbiji budu uništene zbog neodgovornog prskanja useva i voćnjaka. Nedavno su stradale pčele u Čačku, a njihov vlasnik sumnja da su otrovane insekticidima. Početkom maja uginule su i pčele „izletnice“ u 550 košnica, u Bojniku kod Leskovca i u Sokobanji. Neke su stradale od prskanja uljane repice, a druge od „otrovnog“ cveta višnje.
Kako je nedavno izjavio čačanski pčelar Dušan Kukić, svih 60 košnica, koje je držao na svojoj parceli u Slatini, potpuno su uništene. Kod njega su uglavnom stradale radilice, koje donose nektar. Šteta koju je pomor pričinio je ogromna, a pomoć je tražio i od inspekcije. Ipak, kako je rekao, velike koristi nije bilo, jer su mu objasnili da mogu da reaguju samo kada uhvati onog ko je to uradio. Njemu ostaje samo da podnese prijavu protiv nepoznate osobe.
Inače, zakonom je zabranjeno tretiranje biljaka kada su u cvetu, preparatima koji su otrovni za pčele. Zbog toga se stalno i apeluje na voćare i ratare da to ne rade, ali, kazne su očigledno blage, kada svake godine imamo veliki pomor. Stručnjaci objašnjavaju da svako uginuće pčela pravi štetu i samim voćarima. Dokazano je da se oprašivanjem pčela povećava prinos uljane repice za 50 odsto, šljive za 72, maline za 81, a višnje za 67 odsto. Pčele često stradaju i od insekticida kojim se prska suncokret. A, njegovim oprašivanjem prinos se povećava za 40 odsto.
KAZNE I MILION
POLjOPRIVREDNICI koji neadekvatno tretiraju biljke i utiču na uginuće pčela mogu da plate kaznu od 35.000 do 50.000 dinara. Kazne za preduzetnike su od 300.000 do 500.000, a firme moraju da plate od 500.000 do milion dinara. Uz to, moraju da nadoknade štetu pčelaru zbog pomora.
A vi sad kupujte povrce i voce od tih seljaka.
Pola od njih ima ukupno pola grama mozga i ubedjeni su da su oni najpametniji na svetu. Nikada ne konsultuju uputstva za primenu agrotehnickih mera, i najcesce ih svesno krse, jer sta ima veze, oni nece snositi nikakve posledice, a ako i cuju da je neko imao kakvu stetu, uvek kazu da nisu oni odgovorni.
Tako misle da misle i kada glasaju.
Несмо ми криви леба ми. Од како су дошли неки нови стручњаци брез здарвог мозга са врзином у гаву те укинули онај Креозам са кога смо у зимско доба таманили гамад долази до ндалежну ситуацију њини нови пстициди који ете нису штетни ко креозам. А свака луда зна да челе зими спавају свој зимски сан те смо могли да заштитимо воће. Е саде се поставља питање докле ће луде да управљају са свет то нико незна осем док богу не скурче па потамани све редом. Ми немамо ништа против да саде забране све пестициде, јербо ишло нама у прилог. Стучњаке агрономе сте протерали са села те смо остали ко сињи кукавци. Тек ће и ви цркавате ко челе.
Svi preparati zasnovani na nizu furana ( kreozan, furadan, uragan i slicno) su neuspeli bojni otrovi koji su testirani tokom proslog veka. Sci oni imaju kumulativni karakter i sa razlogom su zabranjeni jer su kroz zemljiste ulazili u lanac ishrane.
Jeste vi seljaci stoka, a ove povremene poplave bar malo oper sto vi zatrujete.
Е саде ти xxxxxxx објасни каки су ово бојни отрови коима прскате и трујете биљни свет, улазе ли они у ланац исхране. Ајде причај нам мало како сви ови препарати нису штетни по људско здравље. Ако нису узми па попиј неки xxxxxxxxxx. Поздрав од xxxxx.
Građaneri, vratite se na dedovine pa onda xxxxxx…
Glavni krivac za trovanje pcela je Osoba pod imenom Predo iz Slatine koji u zakupu za obradu njiva ima skoro 80% zemlje u Slatini
Bitno da seljaci kupe otrov i otprilike sipaju u kante i prskaju.Posle kise se razmile kao mravi po njivama i prskaju a zna se kad se.prska u vecernjim satima a njih briga za ostalo bitno je da gledaju samo svoju guzicu. A ubrzo cemo od njih zavrsiti kao pcele jer gledaju samo profit a ko ce da jede i da strada bas ih briga. Svaki od njih ima po malu parcelu samo za svoju kucu.
Intenzivna poljoprivreda nije moguća bez pesticida, ja sa 13ha plaćam državi oko 200k rds godišnje poreza i doprinosa, bez pestičida ne bi leba imao da jedem, a ti i slični vratite se na selo pa onda jedite zdravo.