Po milosti predsednika i partijske knjižice
Jedna od mnogih zasluga predsednika Vučića je i uvođenje sociologa Maksa Vebera u javni život naše zemlje, praktično u svakodnevni govor.
Ali predsednik ne bi bio to što jeste kada ne bi pokušao da produbi i nadvisi naučne umove kao što je Veber. Pa je tako pojam “harizmatskog autoriteta” o kome Veber piše odlučio da uzdigne sa prizemnog dnevnopolitičkog stepena, na onaj teološki stepen koji se nalazi u osnovi reči “harizma”.
Jer on više nije neko obdaren izuzetnim sposobnostima, već postaje nosilac milosti i blagodati koju može da daruje drugima (harizma- dar). I u duhu novopronađenog uzvišenja ne bavi se samo svetovnim i političkim problemima, već posmatra i sudi o onome što ljudi rade u privatnosti svog doma.
Ali ne sudi svima isto čak i kad čine iste grehe. Pa su tako jedni zbog greha intimnosti nazvani “ljudskom sramotom”, dok drugi postaju poslanici Srpske napredne stranke.
Nije čudno što je većina ljudi zaboravila skandal iz 2011. kada se pojavio privatni snimak tadašnjeg poslanika radikala Dušana Marića i njegove sekretarice.
Previše se skandala i ozbiljnih problema dogodilo u međuvremenu koji su prekrili ovaj ispad. I ne bi ga opet otkrivali da se ne nalazimo u sred pomenute predsedničke moralne osude, pri čemu slučaj iz 2011. služi kao odličan primer licemerja vladajuće stranke.
Jer dok zbog trenutnog slučaja zaseda moralni sud u studiju jutarnjeg programa Pinka, Dušan Marić se predstavlja kao ugledan poslanik, porodičan čovek i rado viđen sagovornik u medijima kao što je Tv Hepi, ili Večernje Novosti.
Međutim, oni koji prate opskurnije SNS kadrove mogu sa pravom skrenuti pažnju na različit pristup koji Marić ima prema svom grehu intimnosti.
Za razliku od od trenutnog opozicionog političara koji odbija da se pokaje pred predsednikom, Marić je 2015. učinio hodočašće kada je iz Srpske radikalne stranke prešao u Srpsku naprednu stranku.
Predsednik ga je zbog ovog čina obasjao svojom milošću, ali i poslaničkim mandatima. Uprkos grehu Marić je bio poslanik i u prethodnom i u sadašnjem (trenutno tehničkom) sazivu skupštine, a nalazi se i na trenutnoj izbornoj listi SNS-a na 71. mestu te će sasvim sigurno biti poslanik i po treći put.
Ovim se još jednom potvrđuje da je partijska knjižica SNS-a najdelotvorniji vid oprosta greha, skoro kao i srednjovekovna indulgencija, a predsednička milost i blagodat obasjavaju svakoga ko se pokaje za grehe opozicionog delovanja.
Usled svega ne treba da nas čudi što smo 29.11. imali priliku da vidimo kako Goran Vesić, bez prisustva i odobrenja parohijskog sveštenika, “upada” u suvojničku crkvu da bi za oltarom održao svojevrsnu predizbornu molitvu i prisutne pozvao da izraze zahvalnost predsedniku Vučiću zbog milosti kojom ih dariva.
I on, kao i Marić, kao i mnogi drugi naprednjaci, mora neprekidno da moli oprost kako bi izbegao predsedničku moralnu osudu.
M. M. Ćurčić
__________________________________________________________