Pooštravaju se kazne maloletnicima

MALOLETNI počinioci krivičnih dela u Srbiji uskoro neće moći da računaju da će im, zbog godina, kazna biti blaža. Najkasnije početkom sledeće godine stupiće na snagu izmenjen zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela kojim će se pojednostaviti suđenja mladima, a i kazne će im biti pooštrene.

Razlog je jednostavan – svaki mesec u poslednjih pola godine obeležilo je bar jedno teško krivično delo koje je počinio tinejdžer. U decembru je maloletnik u Zemunu izbo brata nožem u leđa. Mesec kasnije, 17-godišnjak u Vršcu nožem je ubio 16-godišnjaka a njegovog druga ranio u stomak. U februaru je u Surdulici uhapšen maloletnik zbog sumnje da je, takođe nožem, ubio 60-godišnjeg poljoprivrednika da bi mu ukrao kola!

Istog meseca policija u Beogradu uhapsila je još jednog 16-godišnjaka zbog sumnje da je na Vračaru pištoljem ubio Nikolu Babića (26). Prošlog meseca je sedamnaestogodišnjak nožem izbo vlastitog oca u Gadžinom Hanu.

Ovo je samo deo serije u nizu. Osim ubistava i pokušaja ubistava, maloletnici su počinili i mnoštvo krađa i pljački, učestvovali su u sukobima navijača, maltretirali vršnjake, a načini za ispoljavanje agresije deluju sve morbidnije.

TAKO su u martu ove godine četvorica osmaka iz Novog Sada premlatila učenika šestog razreda, gnječila mu prste i terala ga da pije urin! U Leskovcu su, u istom mesecu, osmaci maltretirali dvojicu 12-godišnjaka, mazali ih psećim izmetom, zatvarali u školski toalet i skidali, terali da kleče u blatu… Mesec ranije, dečak je razbio glavu 13-godišnjoj devojčici u Arilju, u Osnovnoj školi „Stevan Čolović“.

Na samom kraju prošle godine jedan 13-godišnjak teško je povređen kada su ga napala dvojica tinejdžera, šutirajući ga po licu i skačući mu po glavi. U novembru je 17-godišnjak iz Titela progovorio o vršnjačkom nasilju koje trpi godinama, o guranju niz stepenište, sipanju deterdženta u oči i pretnjama na nacionalnoj i verskoj osnovi. Prošlog septembra srednjoškolac iz Vranja završio je u Urgentnom centru jer ga je napalo 12 vršnjaka pošto je feminiziran. U Kruševcu su, otprilike u isto vreme, učenice prvog razreda srednje škole brutalno šutirale drugaricu, to snimale i snimak okačile na „Jutjub“.

Na sve ovo treba dodati i trgovce drogom, koji poslednjih godina uvlače maloletnike u dilerske krugove, jer se protiv njih vode blaži postupci.

Zbog sve češćeg učešća mlađih od 18 godina u raznim krivičnim delima, a posebno zbog brutalnih ubistava za koja je gotovo nemoguće poverovati da ih čine deca, u mnogim zemljama vodi se oštra polemika o spuštanju granice krivične odgovornosti. U većini evropskih zemalja ona je 14 godina. Ipak, u Mađarskoj je spuštena na 13, a i u Češkoj je u pripremi spuštanje sa 15 na 13.

ŠTA je sa Srbijom? Izmenjen Zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela prošao je javnu raspravu krajem januara. Izbori su omeli njegovo usvajanje, pa se sad čeka, kako kaže jedan od autora prof. Milan Škulić, da ministarstva, po formiranju nove vlade, daju o njemu mišljenje. Tada će nacrt prerasti u predlog i biće upućen novom kabinetu, pa poslanicima. Realno je očekivati da će njegova primena početi tek na jesen ili možda od 1. januara.

Nacrt ne predviđa spuštanje granice za krivičnu odgovornost maloletnika, ali predviđa duže kazne. Oni će i dalje do četrnaeste godine biti krivično neodgovorni, i u slučaju da nešto počine, s njima će vaspitno raditi škola i socijalna ustanova. Ako je delo teže, biće im, kao i dosad, izrečen stroži nadzor roditelja ili centra za socijalni rad.

Pošto je osnovno obrazovanje obavezno, maloletnog delinkventa niko ne može da ispiše iz škole, a jedina kazna mu je ukor i jedinica iz vladanja.

Od 14. godine maloletnici mogu biti smešteni u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu. Minimalna kazna će ubuduće biti godinu dana umesto šest meseci, kao što je bilo do sada, a maksimalna pet godina (umesto četiri). Stariji maloletnici koji su izvršili teško krivično delo kaznu do deset godina služiće u maloletničkom zatvoru u Valjevu.

NOVIM propisima pojednostavljuje se i skraćuje sudski postupak, a sudija će u startu odrediti kolika je najviša moguća kazna. Ona može biti smanjena samo ukoliko se maloletnik dobro vlada. Do sada je kazna bila klizna i zavisila je isključivo od procene vaspitača. To je, kaže Škulić, delovalo destimulišuće na osuđene.

Maloletni delinkventi ubuduće više neće ići u ustanove za vaspitanje i obrazovanje poput „Vase Stajića“, već samo u vaspitno-popravne domove i maloletničke zatvore. Sudski postupak biće efikasniji i brži, a za većinu počinjenih dela presudu će donositi sudija pojedinac. Ako sud izriče kao meru dom ili zatvor, postupak je dvostepen. Zbog dosadašnje obavezne dvostepenosti, postupak je ponekad trajao toliko dugo da su maloletnici stizali u zavod kad već navrše 18 godina.

– Nismo se odlučili za spuštanje donje granice za maloletne počinioce krivičnih dela jer smatramo da je to populistička mera koja ništa suštinski ne menja – objašnjava prof. Škulić. – Mlađi od 14 godina bi ionako podlegali merama koje su u domenu socijalne zaštite, kao i do sada, pa zašto ih bespotrebno uvlačiti u krivični postupak?!

Prema Škulićevim rečima, većina dela koja počine maloletnici su imovinska. Iako ne bezazlena, ona ipak nisu za stroge krivične sankcije. Između tri i pet odsto čine dela za koja se izriče vaspitno-popravni dom, a 0,5 do 1,5 odsto čine ona za koja se izriče maloletnički zatvor.

Škulić dodaje i da nema tog zakona koji bi, kao čarobni štapić, mogao da reši probleme s teškim delima koja počine maloletnici, jer su ona izraz stanja u kome se čovečanstvo danas nalazi.

SA njim se slaže i većina psihologa, koji naglašavaju da društvo plaća ceh razaranja porodice koja ne vrši svoju funkciju, a deca se osećaju odbačeno i zanemareno. Rezultat togo su negativno privlačenje pažnje i surovost. Da bi znala za saosećajnost, s tim moraju da žive svakog dana – u kući, školi, među vršnjacima.

Ni advokatura nije za to da se spušta donja granica. Prema rečima Jugoslava Tintora, sekretara Advokatske komore Srbije, nijedan 13-godišnjak ne može da shvati posledice svog dela, ma koliko ono teško bilo, niti dimenzije kazne:

– Onda tu nema mogućnosti resocijalizacije, već se sve svodi na puki princip „glava za glavu“, a to je daleko ispod standarda savremenog prava. Mislim da je pomeranje granice u nekim zemljama rezultat pojedinačnih slučajeva koji su uznemirili javnost, a veoma je opasno kada zakone „pišu“ javnost i novinari, a ne stručnjaci. Svaki 13-godišnjak zaslužuje drugu šansu umesto 15 godina iza rešetaka. Imam dvoje dece i isto bih mislio i ako bi moja deca počinila neko delo i ukoliko bi bila žrtve.

Novosti