Porast digitalne agresije među đacima

SOS telefonu za pomoć žrtvama vršnjačkog nasilja Ministarstva prosvete od početka ove godine do kraja septembra obratilo se 310 roditelja i dece. Budući da telefon nije radio tokom raspusta, kao ni dva meseca iz organizaciono-tehničkih razloga, to znači da je 310 poziva stiglo za pet meseci. Prosečno – dva poziva dnevno!

SOS telefon kontaktirala je i Kristina Opsenica, prosvetni radnik, čiji je sin P. O. (12) već četiri godine žrtva drugara u OŠ „Vuk Karadžić“. U međuvremenu, pošto su mediji objavili priču o mukama ovog deteta koje pada u depresiju, stiče otpor prema školi, izbegava časove fizičkog na kojima doživljava najgore šikaniranje, majci se javio razredni starešina i zakazao sastanak sa školskim timom protiv zlostavljanja i zanemarivanja.

P. O. je samo jedno od mnoštva dece koja trpe nasilje. Prema istraživanjima, svako četvrto dete je žrtva agresije vršnjaka, ali i svaki četvrti učestvuje u nasilju! Posebno je u porastu nasilje u virtuelnom svetu, preko društvenih mreža i „vajber“ grupa. Škola je, kaže Biljana Kikić Grujić, glavna koordinatorka Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih, obavezna da reaguje i u slučaju elektronskog nasilja.

Ukoliko je na prvom nivou, u rešavanje će biti uključeni roditelji, pedagog, psiholog, dok se na drugom i trećem nivou uključuje Tim za prevenciju nasilja. Na trećem nivou, uključuju se i policija, dom zdravlja, centar za socijalni rad…

– Kada je u pitanju elektronsko nasilje, nikada ne možemo da predvidimo posledice, jer ima dece koja daleko lošije reaguju na šikaniranje od vršnjaka. Zato svaki slučaj treba shvatiti ozbiljno, jer je Srbija već izgubila tri života zbog vršnjačkog nasilja – zaključuje Biljana Kikić Grujić.

Ove nedelje na snagu je stupio i novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u kojem su predviđene ozbiljnije sankcije za nasilje u učionici. Kazne se kreću od ukora, preko premeštanja učenika u drugu školu, do isključenja, a novina je vaspitno-disciplinska mera društveno-korisnog i humanitarnog rada. Ako ne reaguju, posledice mogu snositi i nastavnik i direktor, a one idu čak do gubljenja licence.

ALARMANTNI PODACI

SVAKI četvrti mladić veruje da jedan šamar nije nasilje, a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu „sama kriva“ ako je neko napadne. Ovi podaci deo su istraživanja o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju među mladima koje je u 10 gradova sproveo Autonomni ženski centar.