Potresna ispovest oca Miloša Mileusnića
Šest meseci je prošlo otkako smo ostali bez Miloša. Od dana ubistva živimo u paklu. Stalno mislimo da će Miloš doći kući, ali onda odemo na groblje, gde nas surova istina udari u lice…
Ovako, sa neizmernom tugom u glasu, govori Goran Mileusnić, otac ubijenog Miloša Mileusnića (24). Mladiću iz Čačka, koji je živeo i studrao u Beogradu, tog kobnog jutra 27. januara život je oduzeo, kako se sumnja, Neđeljko Đurović (29). Prema optužnici protiv Đurovića koje je Više javno tužilaštvo podiglo, Mileusnić je bio nasumična žrtva, a on je krivično delo u mračnom ulazu zgrade u Ulici Dimitrija Tucovića 20a učinio potpuno uračunljiv.
– Sam način na koji je Miloš ubijen je tako bizaran i tako jadan. Ne mogu da verujem da postoje takvi ljudi koji reše da ubiju čoveka kao da je to „dobar dan“. Kakav je to poriv, kakav je to čovek, koji je čekao u zasedi da neko izađe iz zgrade. To je neshvatljivo – kaže Milošev otac Goran Mileusnić.
Porodica, dodaje, živi u agoniji od tog dana. Miloševa majka i sestra, kaže Goran, teško se nose s gubitkom.
– Toliko me je pogodilo što je moje dete stradalo ni krivo ni dužno, zbog nekog razmaženog i nezadovoljnog čoveka koji ne zna šta će u životu. Onda sam čuo i da su mu roditelji imućni i da su mu kupili stan, zaposlili ga u „Kolubari“. Imaju velika primanja, zbog čega on da bude nezadovoljan i da ubije moje dete kao psa, na ulaznom pragu, da iskrvari na hladnom betonu ulaza jedne beogradske zgrade. Nisam mogao ni da čujem, ni vidim, niti da mu pomognem, to je jedna velika agonija – jedva izgovara otac ubijenog mladića.
Ugašen je, dodaje, život mladića koji je tek počeo da živi, tek stasao, imao devojku koju je voleo. Sada se, dodaje, kada je optužnica podignuta i u susret suđenju, uzda u pravni sistem.
– Od suda očekujem da izrekne najstrožu kaznu. Ipak, postoji strepnja – šta ako za takvo ubistvo dobije 10 godina, izađe ranije iz zatvora zbog dobrog vladanja? Nikome ništa. Taj scenario bio bi loš primer za druge ljude, koji u potpunosti obezvređuje ono što bi trebalo u državi i društvu da predstavlja najveću vrednost, a to je život – dodaje Goran.
Podsetimo, planovi, snovi i mladost Miloša Mileusnića (24), studenta iz Čačka, prekinuti su mučki 27. januara 2019. godine.
Tog kobnog jutra, mladić je iz stana u kom je živeo sa cimerom, krenuo kod svoje devojke, ali, kako se sumnja, njega je na samom ulazu u zgradu nasmrt izbo Neđeljko Đurović (28) iz Požarevca, koji je odmah nakon hapšenja istog dana policajcima ispričao da je to učinio jer je prethodnu noć proveo na društvenim mrežama, gde je navodno shvatio da je nezadovoljan svojim životom i da zbog toga treba nekoga da ubije.
Njih dvojica se pre kobnog jutra nikada u životu nisu videli, zbog čega se pretpostavlja da je Mileusnić platio glavom samo zato što je bio prvi na koga je pomahnitali Požarevljanin naleteo.
Do monstruoznog zločina je došlo kada je Mileusnić izašao iz ulaza i haustora, i na ulici sreo Đurovića sa nožem. Krenuo je da beži nazad, verovatno misleći da se sakrije u ulaz pošto brava na vratima zgrade nije radila. Nažalost, zamenjena je desetak dana ranije tako da ga je ubica sa nožem ubrzo sustigao Miloša.
– Kada je krenuo da ga ubada, nesrećni Miloš ga je molio da prestane, govorio mu je: „Nemoj, brate, nemoj“, a ovaj nije obraćao pažnju. Pobegao je tek kada je on odlučio da je dosta, a onda je komšija iz susednog ulaza pozvao hitnu. Policiju je pozvao čim je čuo koškanje – prepričavale su komšije za medije užas koji se dogodio.
Naveli su i da su čuli kako krvav Miloš bodri sebe da izdrži.
– Dok je tako krvario i čekao da lekari dođu, bodrio je sebe da izdrži još malo, da stigne do bolnice – ispričali su.
Ubrzo pošto je, kako se sumnja, iskasapio Mileusnića Neđeljko Đurović otišao je do Poštanske štedionice u Ulici kraljice Marije, gde je došao u sukob sa radnicima obezbeđenja. Oni su uspeli da ga savladaju i pozovu policiju, a tek kasnije su na vestima shvatili sa kim su zapravo imali posla.
Radnici su pozvali policiju koja je ubrzo došla i stavila lisice na ruke. Interesantno je da ni policajci u tom trenutku nisu znali s kim su imali posla, te je on posle saslušanja u policiji pušten na slobodu. Tek kasnije su ga inspektori identifikovali kao osumnjičenog za surovo ubistvo u Dimitrija Tucovića i uhapsili ga.
Iako je najpre priznao da je ubio Miloša, Đurović je naprasno promenio priču pred tužiocem, tvrdeći da nije ubio Mileusnića niti da je uopšte bio u toj ulici.
Majka sam i saosećam sa roditeljima i svima koji su ga voleli… Strašno je… Nema reči koje bi opisale zlodelo… Živote, zašto? 🙁
Po zatvorima u Srbiji uvek ima neko iz Cacka.
Nadam se da ce tamo „lepo“ da se provede.
Bože čime se vi hvalite!
Mileusnić Miloš!
Živiš brate!
Gorane, ne znam sta bih ti rekao, nista gore u zivotu ne moze da ti se desi, jos decko ni kriv ni duzan.
Tuga do neba, ne znam kako bih preziveo da se momdetetu tako nesto desi.
Ovu životinju ne treba terati na robiju,treba mu seći komad po komad mesa i da visi na terazijama dok ga crvi ne pojedu.pa da vidimo posle koliko će budala da se majmuniše.
Nabiti na kolac PSETO da crkava danima – i kraj! Nikako metkom – metak je skup i human za takvu strvinu!!!
Narod je bio vrlo jasan: Doživotna za ubistvo Mileusnića! Ukoliko se dogodi da Sud u ime naroda izrekne bilo koju drugu kaznu, to će jasno ukazivati na nasilje koje Sistem u kome živimo vrši prema narodu. Kome narod to da prijavi i kako?
Dozivotna za ubistvo Milosa Mileusnica i nema stajanja dok tako ne bude!!!
Dozivotna za divnog i neduznog Milosa!
Mislim da je zločin, ipak, sa predumišljajem. Ovakvi nasumični zločini ne postoje .