Povrede zbog tuđeg nemara

Kada je u nedelju 15. januara, naš sugrađanin D.V. parkirao svoj auto, ugasio motor, izvukao ključ iz brave automobila i polako izašao iz auta, u mislima je već bio na proslavi rođendana, na koju je krenuo. Bilo je oko 18:30, što već znači mrkli mrak u ovo zimsko doba. Od druženja sa prijateljima na rođendanskom slavlju delilo ga je još samo par minuta, tek toliko da sa parkinga dođe do zgrade i popne se stepenicama do stana slavljenika.

Napravio je mahinalni korak unazad, tek da proveri da li su zadnja vrata na autu zaključana i tada se tu, u ulici Braće Spasić, na parkingu kod igrališta FK Remont dogodila prava mala drama iz koje je D.V. izašao sa bolnim povredama i psihičkom traumom.

Šahte na parkingu koje su neoznačene i neobezbeđene

 – Posle parkiranja i izlaska iz auta, iskorak levom nogom odveo me je u šahtu prekrivenu istrulelim daskama i granjem, dubine oko dva metra. Osetio sam jak bol, a levu ruku nigde nisam mogao da pomerim. U ustima sam osetio krv. Pokušavao da se izvučem da ne propadam dublje. Bilo je mračno i hladno, a ja sam trenutno bio bez zimske jakne. Osećao sam da mi ponestaje snage, a bol je bivao sve jači. Minuti su prolazili, a meni su trajali kao večnost. Razmišljao sam šta je najbolje činiti. U desnom džepu teksas-jakne mi je bio mobilni telefon, ali nije bilo prostora u šahti da pomerim ruku i izvučem telefon – priseća se D.V.

Kada smo sledećeg dana, po dnevnom svetlu, pogledali mesto na kome je nastradao naš sugrađanin, imali smo šta i da vidimo. Tri, prilično zapuštene šahte udaljene po nepun metar jedna od druge, prekrivene su trulim daskama i šibljem. Čemu koriste – ko će ga znati. Neosvetljene, bez metalnog poklopca, neoznačene, jedva primetne i po danu jer više liče na parče zemlje zaraslo u korov nego na rupu duboku skoro dva metra, delimično popunjenu smećem.

Pitamo D.V. kako je uopšte uspeo tako povređen i istraumiran zbog iznenadnog pada, da se izvuče iz rupe.

–Video sam auto koji je prilazio i parkirao se u blizini. Iz njega je izašla gospođa sa malim detetom. Zvao sam za pomoć. Nakon početne iznenađenosti, ona je pozvala bračni par Gostiljac, Mariju i Slobodana. Oni su pokušavali da me izvuku, ali je to bilo nemoguće. Tada su pozvali u pomoć jednog mladića za koga sam kasnije saznao da se zove Zlatan. Kratko su razmišljali da li da zovu hitnu pomoć i onda su me Zlatan i Slobodan izvukli iz šahte. To izvlačenje je praćeno strahovitim bolovima koje sam imao. Zlatan me je odvezao mojim autom do kuće, koja je u blizini Bolnice, a u drugom automobilu iza nas bio je Slobodan – priča D.V.

– U urgentno odeljenje čačanske bolnice otišao sam pešice, sa suprugom. Bila je velika gužva, ali su medicinsko osoblje i prisutni građani pokušavali da mi pomognu. Dežurni doktori Saša Jovanović i Vojkan Šuluburić nakon obaveznih snimanja konstatovali su ozbiljnu povredu. Posle davanja izjave dežurnim policajcima sledilo je stavljanje gipsa, a ja sam već bio potpuno iscrpljen. Činilo mi se da polako gubim svest, ali dežurna sestra Vesna sa koleginicom pokušavala je da me oporavi. Za to vreme dolazila se i trojica mojih kolega sa posla, ali ja nisam mogao da ih vidim. I pomenuti dežurni policajac je zvao telefonom i pitao za moje stanje. Posle dobijene infuzije, osoblje iz urgentne službe pozvalo je taksi pa sam ispred ponoći otišao kući – završava svoju priču naš sagovornik.

Oporavak će trajati bar tri meseca.

– Nadam se srećnom kraju. Hvala svim dobrim ljudima koji su mi pružili pomoć te večeri. Sugrađanima poručujem da se čuvaju brojnih čačanskih otvorenih šahti – kaže D.V.

___________________________________________________