Preminuo Ljubomir Radivojević Šaja
Čačak je poslednjeg martovskog dana ostao bez još jednog svog znamenitog građanina. U prepodnevnim časovima posle duge i teške bolesti je preminuo Ljubomir Radivojević, ili kako su ga mahom svi dobro znali profesor Šaja.
Ljubomir Radivojević Šaja je rođen u Prijevoru 14. januara 1932. godine. Krajem iste godine sa roditeljima i desetoro braće i sestara postaje stanovnik Čačka. Školovanje započinje pre Drugog svetskog rata. Osnovnu školu završava 1942.godine, a zatim i čačansku Gimnaziju položivši veliku maturu 1952.godine. Put ga vodi ka Beogradu gde 1961.godine diplomira na Prirodno matematičkom fakultetu. Prve dve godine profesionalne karijere provodi u planskom odeljenju Fabrike hartije, da bi od 1963.godine postao profesor matematike i nacrtne geometrije u čačanskoj Gimnaziji. U ovoj školskoj ustanovi čiji je bio i đak i profesor odlazi u zasluženu penziju 14. januara 1997.godine.
Pored porodice i matematike velika Šajina ljubav je bio i sport. Igrao je najpre fudbal u podmlatku Borca, a kasnije i na fakultetu. Potom se okreće košarci i sedam godina nosi dres Železničara. Poslednju godinu igračke karijere nastupao je za Borac. Bio je i član uprave Borca, ali i delegat Košarkaškog saveza Srbije. Čitavo vreme službovanja u Gimnaziji vodio je šahovsku sekciju na šta je posebno bio ponosan.
Profesor Šaja je voleo i poeziju. Neke od njegovih priča su arhivirane na stranicama Čačanskog glasa i Gimnaziona. 2012.godine objavljuje knjigu pod nazivom “Garson je imao dušu“ koja obuhvata zapise i događaje iz njegovog okruženja.
Tek kada neko napusti životnu scenu vidi se koliko je značio. Profesor Šaja je bio oličenje dobrih ljudskih osobina, bez obzira o kom segmentu života govorili. Ostaće velika praznina na čačanskoj kaldrmi, kafanama, sportskim terenima, bedemu, gimnaziji…ostaće žal za nekim prošlim lepim vremenima koja su oplemenjivali ljudi kakav je bio Šaja.
Sahrana Ljubomira Radivojevića Šaje će biti obavljena u utorak 3.aprila u 15 časova na čačanskom groblju.
Jedna od legendi Gimanzije. Bilo je to vreme DOBRIH profesora, dobre škole a i generacija dobrih djaka, kasnije dobrih stučnjaka. Škola se poštovala, red se znao.
PROFESORE ŠAJA, neka Vam je laka zemlja i nebeski mir.
Zaslužili ste to.
Vjecnaja pamjat divnom profesoru i velikom coveku!
Водио нас је на турнире, предавао геометрију и нацртну геометрију и увек се чувао промаје. Бог да му душу прости.
Ponećete tamo gde svi odlazimo sve Vaše dobre i lepe osobine, ali Vam neću oprostiti što odnosite samo Vaš jedinstven smisao za humor. Lepo je bilo poznavati Vas!
Poštoavnom kolegi, velikom pedagogu poznavaocu ljudi i onog što odvaja dobrog od lošeg čoveka, velikom entuzijasti u sportskim događanjima i velikom zaljubljeniku u život. Ponosni smo na Vas profesore jer smo imali šta i od koga da naučimo
Neka Vam je večna slava i hvala Počivajte u miru
Pamtićemo ga kao velikog gospodina i pedagoga!
Deci sam ga pominjala kao odličnog i karakternog profesora ( Naš Šaja je bio cenjen i od strane dobrih i od strane loših učenika).
Ostavio je za sobom trag , a mi , njegovi djaci, nastavljamo …
Slava mu.
Neka vam je laka zemlja dragi profesore.
ПРОФЕСОРЕ, лака вам земља и хвала Вам што сте нас научили да будемо и добри и још важније бољи људи.
Пишимо задатак: …
Bio je to mnogo,mnogo dobar covek. Hvala vam nas dragi profesore za svu dobrotu,razumevanje i za sve sto ste nas naucili. Bilo je veoma lepo i nezaboravno biti vas ucenik.
Veliki pozdrav za jednu od poslednjih legendi Cacka Nek ti je laka zemlja cika Saja