Preminuo profesor Tehničke škole Zoran Vuković
Зоран Вуковић (1958 – 2021)
После дужег боловања у вечност се преселио наш драги колега Зоран Вуковић, професор електротехнике, који је у Техничкој школи у Чачку радио 32 године.
Генерације ученика наше школе памтиће ову личност као правог педагога, разумног и благог човека, који није знао да се наљути, знао је свакога да разуме, а свом се послу предавао до крајњих граница.
А ми, његове колеге, знамо да таквог колегу готово сигурно нећемо поново имати. За њега је био везан рад свих нас, а колико је тешко радити са људима знамо сви. Међутим, са Зокијем никада нико од нас није сарађивао са тешкоћом. Свака тешкоћа превазилажена је Зокијевом вољом: његовим огромним стрпљењем, разумевањем за сваког човека и великом жељом да сваког колегу учини задовољним. Сви смо се чудили како му ништа није било нерешиво и тешко. Сваки наш проблем решаван је Зокијевим: „Не брини, ниси једини, решићемо то“ и све је решавао са лакоћом (бар се нама тако чинило). Верујем да је многе ноћи пробдео правећи нам распоред, при том уважавајући жеље свих нас. Сви смо имали велико поверење у њега, а он је то поверење увек оправдавао.
Многи од нас се овако брзом растанку нису надали… а сви смо, чувши да нас је напустио рекли: „Отишао је најбољи од свих нас!“
Благе нарави, честит, вредан, нарочито нас је задивио током своје болести. Тад смо схватили колико је бољи од свих нас. Никад да закука, никад да се пожали, чиме је неприметно свима нама давао лекцију из људскости.
Иза нашег Зокија остаје овоземаљски живот вредан дивљења и поштовања. Али остаје и велика празнина и велика жалост за нас који смо га имали, па изгубили.
Бог да му душу прости и нека му је лака земља која га прима.
Колектив Техничке школе у Чачку
Bog da vam dusu prosti i nek vam je laka crna zemlja profesore. Ostacete upamceni…
Последњи поздрав великом професору и човеку уз његову познату “програм је у реду”. Почивајте у миру, професоре.
Zna li se kada je sahrana?
Sahrana je obavljena juče, 5. januara, u krugu užih prijatelja.
Предобар човек, почивајте у миру, професоре.
Pocivaj u miru, kolega.
Nema reči kojima se može opisati koliko ćeš nedostajati…
Elektro smer Tehničke škole Čačak je u poslednjih par godina ostao bez nekoliko divnih ljudi i profesora. Mnogo im hvala na svemu.
Ko je još preminuo od profesora sa elektro smera?
Prošle godine sam u Čačanskom glasu video čitulje za prof. Antonijevića i prof. Bojović. Meni su bili profesori, pa sam upamtio.
Neka vam je laka zemlja profesore. Moje saucesce porodici.
Bio je sjajan covek i profesor.
Veliko hvala profesore .
Nije mi predavao ali ga se sećam iz viđenja na odmorima, i na sam izgled je delovao kao veoma dobar i blag čovek. Saučešće porodici, neka mu je laka zemlja.
Poštovani Profesore, neka Vam je laka zemlja i zivot večni! Ostaćete zauvek u našim mislima i srcima!
Hvala Vam za sve što ste učinili za nas!
Sjajan profesor je bio, imao sam tu cast da mi predaje, i da budemo u prvoj generaciji kojoj je predavao. I kasnije smo ostali u kontaktu, imao je sjajan smisao i za humor. Saucesce porodici. Nek ti je laka zemlja Zoki!
Profesore, razredni staresino, veliki covece hvala ti za sve sto si nas naucio i sto si se borio kao lav za svakog od nas. Ostaces u srcu svih nas. Veliki gubitak. Neka ti je vecna slava i laka ti crna zemlja. Iskreno saucesce porodici
Zoran je bio veoma dobar i plemenit covek.Sjajan profesor i odeljenjski staresina.
Zoran mi je kolega sa fakulteta. Divan čovek, plemenit, pristojan, odmeren i nenametljiv. Veoma me potresla ova vest i sa nevericom sam je primila. Tvoj vedri lik ću uvek pamtiti.
Počivaj u miru dragi kolega Zorane.
Iskreno saučešće porodici