Problem pred kojim zatvaramo oči

Mada mnoge apokaliptične prognoze predviđaju da će se, mnogo brže nego što mnogi od nas to očekuju, svet suočiti, ne sa nedostatkom energenata već pijaće vode, a što će, kako su mnogi spremni da tvrde, izazvati sukobe globalnih razmera, ovaj problem, sudeći na osnovu naše svakodnevice, kao da u Srbiji malo koga ozbiljno zabrinjava. Uprkos gotovo svakodnevnim upozorenjima stručnjaka, koja se mogu čuti poslednjih decenija, a prema kojima će se Srbija vrlo brzo suočiti sa ekološkom katastrofom, malo toga je konkretno urađeno na planu zaštite životne sredine, pa samim tim i voda, mada je ekologija, tačnije poglavlje 27, jedan od uslova za priključenje Evropskoj uniji.

Međutim, uprkos ovakvim pesimističkim prognozama stručnjaka i poražavajućem stanju na terenu, slušajući predstavnike srpskih vlasti, neko neupućen ipak može pomisliti da se, kada je reč o sveukupnom stanju životne sredine u Srbiji i ovde radi o preterivanju ili pokušaju da se uznemiri javnost. Naime, kada je reč o ekologiji, kao i kada su neki drugi segmenti društva u pitanju, predstavnici vlasti i resornih ministarstava će kao ključni argument, u nastojanju da demantuju tvrdnje o katastrofalnoj ekološkoj situaciji, navesti da je Srbija tokom poslednjih godina donela čitav niz uredbi, propisa i zakona koji regulišu ovu oblast. Naravno, kao i kada je reč o drugim oblastima, pri tom svesno ili nesvesno zaboravljajući da zakone i propise treba primenjivati u praksi, jer u suprotnom, po ko zna koji put, suočićemo se sa pukim zadovoljenjem forme, a da u praksi nema nikakvog kvalitativnog pomaka.

– U nedostatku strateških dokumenta 2007. godine izrađen je Predlog Nacionalnog programa zaštite životne sredine koji još uvek nije usvojen. Ovaj Predlog definiše prioritetne probleme i nivo kvaliteta životne sredine koji bi trebalo da bude postignut, pitanje finansiranja i vremenskog okvira u kome su promene moguće i instrumenata za njihovo ostvarenje. Vlada Republike Srbije je do sada usvojila nekoliko strateških dokumenta koji se odnose na različita pitanja koja imaju uticaja i na životnu sredinu u Srbiji – Strategiju održivog razvoja sa akcionim planom, Nacionalnu strategiju privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine, Strategiju razvoja energetike do 2015. godine, Strategiju uvođenja čistije proizvodnje… Usvajanje navedenih strategija nije dovoljno, već je neophodno da ih nadležni organi dosledno sprovode. U vrlo oskudnoj praksi sprovođenja strategija do sada nisu postignuti značajni rezultati. Tako je Nacionalna strategija upravljanja otpadom – sa programom približavanja EU, usvojena 2003. godine, trebalo da pomogne u procesu stvaranja čistije Srbije do 2010. godine. Početkom 2009. godine 40 odsto generisanog komunalnog otpada, kao otpada u domaćinstvima, ni na koji način se ne sklanja sistematski i završava na divljim deponijama – upozoravaju Miloš Stopić, Nevena Dičić i Jovana Zorić, autori publikacije Pravci zaštite životne sredine u Srbiji koju je 2009. godine objavio Beogradski centar za ljudska prava.

U međuvremenu donet je čitav niz propisa i zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine, ali uprkos tome ekološka slika Srbije se nije bitnije izmenila, zbog čega neki smatraju da će, kada je reč o ulasku Srbije u EU, ekologija predstavljati veći problem nego pregovori sa Prištinom.

Prema oceni Rajnera Frojnda, projekt menadžera za ekološke projekte pri delegaciji EU u Srbiji, zagađenje voda je najveći ekološki problem Srbije.

– Zaštita voda predstavlja najveći izazov, jer se samo 10 odsto otpadnih voda u Srbiji prerađuje, a ostatak odlazi direktno u reke. U oblasti zaštite voda Srbija još nema adekvatne zakone, niti infrastrukturu. To je i najskuplja oblast zaštite životne sredine, ali i najvažnija. Ipak, najskuplja opcija je ništa ne učiniti po pitanju zaštite voda – smatra Frojnd i ukazuje da je u EU jedan od najvećih zagađivača vode poljoprivredna delatnost, odnosno hemijska sredstva i razne vrste đubriva koje se koriste u poljoprivredi.

Ovakva ocena, kada je reč o kvalitetu i zaštiti voda u Srbiji, nikako se ne uklapa u sliku koju smo decenijama stvarali, a prema kojoj je voda strateški potencijal Srbije, koja se na jednoj strani nesumnjivo svrstava u hidrološki bogate zemlje, ali na drugoj u ekološki zanemarene. Potvrdu ove teze, kada je reč o Čačku i ostalim susednim gradovima i opštinama, svakako predstavljaju reka Zapadna Morava i njen sliv, koji su mnogi spremni da smatraju svojevrsnim biserom prirode, mada stanje u kome se nalazi ova reka, na koju su Čačani toliko ponosni, ni u najmanjem ne temelji ovakve stavove.

Naime, Zapadna Morava, reka dugačka 308 km, koja zajedno sa Južnom Moravom čini Veliku Moravu, decenijama je izložena snažnim zagađenjima, bilo direktno, bilo indirektno preko reka koje čine njen sliv. Zbog toga se bez preterivanja može reći da je Zapadna Morava zagađena od svog početka u Požeškoj kotlini, gde je formiraju Đetinja i Golijska Moravica, pa sve do ušća kod Stalaća, gde sa Južnom Moravom stvara Veliku Moravu. Prema nekim analizama, koje treba uzeti sa rezervom, budući da se u međuvremenu znatno pogoršao kvalitet vode Đetinje i njenih pritoka, prosečan kvalitet voda sliva Zapadne Morave kreće se od druge klase u Požeškoj kotlini do četvrte klase na ušću.

U periodu od 2003. do 2007. godine zabeleženo je znatno pogoršanje kvaliteta vode ove reke, što je između ostalog i posledica činjenice da u slivu Zapadne Morave, koji obuhvata površinu od 15.850 kvadratnih kilometara, živi preko 1,5 miliona stanovnika. Istovremeno, podatak da je na ovom području, prema zvaničnim podacima, registrovano preko 170 zagađivača ukazuje na neophodnost što hitnije akcije na zaštiti Zapadne Morave i njenog sliva. U slivu Morave, kao i u celoj Srbiji, stanje u pogledu zaštite voda je u veoma lošem stanju. Nedostaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kako onih iz industrije, tako i onih iz naselja. Zakon o vodama iz 1975. godine obavezao je sve korisnike u našoj zemlji da postave uređaje za prečišćavanje otpadnih voda do kraja 1978. Godine, ali je u praksi na ovom planu urađeno veoma malo, na šta ukazuju i analize domaćih stručnjaka, delegacije EU i Evropske komisije. Nažalost, ni Zakon o vodama iz 1991. godine nije doprineo poboljšanju stanja vodnih resursa, a mnogi zakoni, uredbe i pravilnici koji su doneti još sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao što je Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji voda, su zastareli, jer se od tada stanje kvaliteta voda naše zemlje znatno promenilo. Kada se svemu tome doda i činjenica da se ekološki propisi i zakoni vrlo retko  poštuju, a da kazne koje su premale uglavnom izostaju, onda je više nego očigledno da se vode u Srbiji, pa samim tim i Zapadna Morava, očigledno nalaze u katastrofalnom stanju.

Ovakva situacija, podstakla je redakcije portala Ozon pres i Čačanskih novina da pokrenu projekat “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, kako bi skrenuli pažnju javnosti i nadležnih na ovaj gorući problem pred kojim mnogi zatvaraju oči. Ovaj projekat medijskog istraživanja stanja ekosistema Zapadne Morave predviđa 30 tekstova na portalu Ozon Press, a koje će preuzimati Čačanske novine. Tekstovi su bazirani na stavovima stručnjaka iz oblasti hidrologije, ekologije, sanitarne hemije, agronomije, turizma… i prezentaciji dosadašnjih analiza i istraživanja, koji za cilj imaju bolju informisanost šire javnosti o trenutnom stanju eko sistema Zapadne Morave i neophodnim merama koje treba preduzeti na njegovoj zaštiti.

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_________________________________________________________